NAUCNA SENZACIJA Svi ljudi poticu sa Balkana

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

NAUČNA SENZACIJA: Svi ljudi potiču sa Balkana

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Istorija evolucije čoveka je promenjena pošto su naučnici otkrili da je rodno mesto ljudi Evropa, a ne Afrika. Karika koja nedostaje - grekopitekus ili El Greko, čiji su ostaci pronađeni u Grčkoj i Bugarskoj.


Većina naučnika veruje da naš ljudski rod odvojio od majmuna pre oko sedam miliona godina u centralnoj Africi, gde su hominidi ostali narednih pet miliona godina pre nego što su krenuli u pustolovine širom planete.

Fosili dva majmunolika stvora sa zubima nalik ljudskim pronađeni su, međutim, u Bugarskoj i Grčkoj, a njihova starost je određena na 7,2 miliona godina, piše britanski "Telegraf".

Otkriće ovog stvorenja, nazvanog grekopitekus frejbergi (Graecopithecus freybergi), kome su naučnici odmah nadenuli nadimak El Greko, dokazuje da su naši preci počeli da evoluiraju u Evropi 200.000 godina pre prvog afričkog hominida.

Međunarodni tim istraživača tvrdi da taj nalaz potpuno menja početak ljudske istorije i postavlja poslednjeg zajedničkog pretka šimpanzi i ljudi, takozvanu kariku koja nedostaje, u region Mediterana.

U to vreme klimatske promene su pretvorile istočnu Evropu u otvorenu savanu, što je nateralo majmune da traže nove izvore hrane i podstaklo razvoj ka bipedalizmu, odnosno hodu na dve noge, smatraju naučnici.

"Ova studija menja ideje o vremenu i mestu na kojem su učinjeni prvi ljudski koraci", kaže profesor Nikolaj Spasov, član Bugarske akademija nauka.

Grekopitekus nije majmun, kaže Spasov, i precizira da je reč o članu tribusa (plemena) hominina i direktnom predaku čoveka.

"Hrana koju je jeo grekopitekus je više povezana sa vegetacijom suve savane, za razliku od današnjih velikih majmuna koji žive u šumama. Zato je, poput čoveka, grekopitekus imao široke kutnjake i deblju zubnu gleđ. Ovo je, u izvesnoj meri, otkriće karike koja nedostaje. Ta karika će, međutim, uvek nedostajati, jer je evolucija beskonačni niz formi", navodi Spasov.

"El Grekovo lice će verovatno ličiti na velikog majmuna sa kraćim očnjacima", dodaje Spasov.

Tim je analizovao dva poznata ostatka grekopitekusa - donju vilicu nađenu u Grčkoj i gornji pretkutnjak nađen u Bugarskoj.

Naučnici su pomoću kompjuterizovane tomografije (radiološki metod snimanja) uspeli da učine vidljivim unutrašnje strukture fosila i pokažu da su koreni pretkutnjaka široko spojeni.

"Dok veliki majmuni tipično imaju dva ili tri odvojena i divergentna korena, koreni grekopitekusa su konvergentni i delimično spojeni - što je karakteristika današnjeg čoveka, ranog čoveka i nekoliko praljudi", kaže glavni istraživač Madelejn Beme sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj.

Donja vilica ima i dodatne karakteristike korena zuba, što ukazuje da je grekopitekus bio hominid.

Pokazalo se da je ta vrsta nekoliko stotina hiljada godina starija od najstarijeg afričkog hominida (Sahelanthropus tchadensis), otkrivenog u Čadu.

"Iznenadili smo se rezultatima, pošto su praljudi bili poznati samo iz podsaharske Afrike", kaže doktorand Johen Fus sa Univerziteta u Tibingenu, koja je učestvovala u izradi studije.

Profesor Dejvid Began sa Univerziteta u Torontu, paleoantropolog i koautor studije, kaže da je određivanje starosti ostataka grekopitekusa omogućilo da se razdvajanje ljudi i šimpanzi premesti u region Mediterana.

Tokom tog perioda Sredozemno more se nekoliko puta potpuno isušilo, što je formiralo kopnenu vezu Evrope i Afrike omogućilo majmunima i ranim hominidima da pređu da prelaze sa kontinenta na kontinent.

Tim naučnika smatra da je evolucija hominida možda podstaknuta dramatičnim promenama klime koje su izazvale stvaranje severnoafričke Sahare pre više od sedam miliona godina i pogurale živi svet na sever.

Oni su pronašli mnogo peska iz Sahare u slojevima iz tog perioda, što ukazuje da se pustinja prostirala mnogo severnije nego danas.

"Naša otkrića bi možda mogla da promene ideje o poreklu ljudske vrste. Lično ne mislim da su potomci gekopitekusa iščezli, nego da su se kasnije proširili i u Africi. Razdvajanje šimpanzi i humanoida je bio pojedinačan događaj. Naši podaci podržavaju stav da se to razdvajanje dogodilo u istočnom Mediteranu, a ne u Africi", kaže profesor Beme.

"Ako bude prihvaćena, ova teorija će zaista izmeniti sam početak ljudske istorije", ističe profesor.

Neki stručnjaci su, međutim, skeptični povodom ovog otkrića.

Antropolog u penziji dr Piter Endrjus, koji je radio u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, rekao je da je moguće da je ljudski rod potekao u Evropi, ali da suštinski fosilni dokazi, uključujući i nekoliko skeleta i lobanja, poreklo postavljaju u Afriku.

"Uzdržao bih se da jedan ostatak izolovanog fosila suprotstavim dokazima iz Afrike", rekao je Endrjus.

Tagovi

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE