Šta je autizam, koji su simptomi odnosno kako roditelji mogu da ga prepoznaju kod svog deteta, šta smeta osobama obolelim od autizma…
Autizam je razvojni poremećaj koji se najčešće javlja u prve tri godine života. Prepoznaje se kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimuluse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično, a javlja se usled promena na određenih segmentima gena.
Nereagovanje na zvuk podrazumeva izostajanje odgovora naglas i to vrlo često iz svoje najbliže okoline. Ova deca uglavnom ne vole dodir i reaguju povlačenjem ili burnom reakcijom u vidu plača, bacanja i fizičkog odgurivanja osobe.
Na neke zvukove i stimulanse dete često zatvara oči ili uši. Sklono je izolaciji bez ikakvog povoda i razloga, pa se za ovu decu kaže da su veoma zatvorena u sebe.
Deca obolela od autizma često odbijaju raznovrsnu hranu, jedu jednoličnu hranu iste boje, oblika i mirisa. Ne reaguju kada im nešto "naredite", pa se stiče utisak da dete ili ne razume govor drugih ili da je neposlušno. Takođe, odbijaju direktan kontakt sa drugim osobama, osim sa veoma bliskim ljudima, najčešće sa majkom, i ne gledaju u pravcu izbora zvuka ili govora. Dakle, pokazaće nepoverenje prema nepoznatoj osobi.
Karakteristično za decu obolelu od autizma je i da ne trpe da im ruke budu vlažne, jako ih nerviraju mrlje na odeći, a s obzirom na to da ne preuzimaju inicijativu u igri sa drugom decom, nažalost često budu odbačena u grupi.
Najuobičajenija karakteristika dece obolele od autizma je impresioniranost svetlošću i senkama.
Kada roditelji primete barem jedan od ovih znakova kod svog deteta, trebalo bi da odvedu dete kod stručnjaka, pre svega dečjeg psihijatra, razvojnog psihologa, pedijatra i defektologa kako bi se tretman započeo na vreme i umanjio razvoj simptoma autizma.
Pored svih ovih simptoma, roditelji treba da obrate pažnju na to da li dete izostavlja glasove, brblja kad govori, neadekvatno reaguje na zvuk, nezainteresovano je za okolinu i igračke.
Autizam kod dece može da se prepozna već od 18. meseca života, ali je znak "za uzbunu" ako beba ne brblja i ne gestikulira kada napuni godinu dana.
Još neki od ranih znakova obolevanja od autizma su: ako dete ne izgovara nijednu reć smisleno, a ima oko 16 meseci; ne koristi fraze od najmanje dve reči, a ima dve godine; napunilo je godinu dana a ne reaguje na svoje ime; ne prepoznaje majčin glas od šestog meseca pa na dalje; nikada ne gleda ljude u oči; ne smeje se; deluje odsutno; deluje vam kao da ne čuje šta mu govorite.
Kada se dete igra sa drugom decom, obratite pažnju da li učestvuje u igri ili pasivno stoji pored druge dece, kao i da li sa njima razgovara. Takođe, obratite pažnju na to da li je dete preokupirano samo određenim predmetima, da li je "opsednuto" njihovom teksturom, oblikom…