Ako vam je za utehu, geni su krivi.
Geni određuju ko je više naklonjen slatkišima, a ko manje - tvrde naučnici.
Obično se konzumacija previše šećera smatra slabošću, ali nova studija tvrdi da geni određuju percepciju slatkog.
Neki ljudi su rođeni sa slabijim osećajem za slatko i potrebno im je više šećera nego drugima.
Kao što su neki ljudi rođeni sa slabijim sluhom pa moraju da pojačavaju zvuk na televizoru, tako i ljudi sa slabijim osjećajem za slatko moraju da dodaju kašičicu šećera više u kafu, da bi dobili isti osećaj slatkog.
Dr Danijela Rid i njen tim testirali su 243 para jednojajčanih blizanaca, 452 para dvojajčanih blizanaca i 511 odraslih ljudi.
Svaka osoba isprobala je i ocenila intenzitet četiri dela slatkog: fruktoze, glukoze i dva veštačka zaslađivača.
Jednojajčani, odnosno indentični blizanci, imaju identične gene, dok neidentični dele polovinu gena.
Posmatranje blizanaca omogućilo je istraživačima da odrede koliko je njihov DNK su učestvovao percepciji intenziteta slatkog ukusa.
Ustanovljeno je da genetski faktor utiče oko 30 odsto na različitu percepciju slatkog od osobe do osobe.
Oni koji su osećali priprodni šećer slabije, jednako su slabije osećali i veštački šećer.
Naučnici dodaju i da količina šećera koju konzumiramo kao deca, kasnije utiče na osećaj za slatko.