Znamo da je ljeto iza nas kada na ulice izađu prvi prodavci pečenog kestenja. Njegov miris je miris jeseni. Osim u pečenom obliku, plod kestena je glavna zvijezda raznih poslastica, a mi vam donosimo više detalja o ovom koštunjavom voću.
Kesten sadrži srazmjerno veliku količinu skroba, a veoma malo masti i ne sadrži gluten. Bogat je biljnim (dijetnim) vlaknima.
Pošto ne sadrži gluten, on je odlična namirnica za one koji su na bezglutenskoj dijeti, uzimajući u obzir činjenicu da se od kestenovog brašna može napraviti veoma ukusan hljeb.
U odnosu na hljeb od žitarica, hljeb od kestena ima baznu reakciju, pa se preporučuje u ishrani oboljelih od reumatskih oboljenja i gihta.
Od svih koštunjavih plodova, jedino kesten sadrži vitamin C.
Posebno je bogat kalijumom i fosforom, tako da ima diuretičko dejstvo, pa da može pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Sadrži i kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar i mangan.
Kesten je bogat izvor folata, a folna kiselina je neophodna za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.
Kesten je i bogat izvor mononezasićenih masnih kiselina, kao što su oleinska i palmitooleinska. Uzimajući u obzir količinu biljnih vlakana koje sadrži, kao i to da mononezasićene masne kiselina pomažu snižavanju lošeg a poboljšavanju dobrog holesterola, kesten spada u namirnice koje pomažu regulaciji holesterola.
U tradicionalnoj medicini, čaj od kestenovog lista upotrebljava se za liječenje kašlja, bronhitisa i astme. Ulje od kestenovog ploda koristi se za zaustavljanje rijetkih stolica.
Oguljeni kestenovi mogu se kuvati, poširati u crvenom vinu ili mlijeku ili pak dinstati na maslacu za ukrašavanje jela. Pire od kestena može se dodati u supu ili u sosove koji se poslužuju uz divljač.
Ujedno, kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara se u omiljenu zimsku poslasticu.