• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kratka priča: Srđan Sekulić - David, sin Isakov

Pročitajte pobjedničku priču ovogodišnjeg Mondo.ba konkursa "Priče iz komšiluka 5", iz pera Srđana Sekulića iz Vrbasa!

vojv Izvor: Printscreen

David, sin Isakov

„Jedino što sa sigurnošću mogu da tvrdim, kada je reč o tom slučaju, jeste da ja nisam umešan. Nisam umešan. Ne znam o čemu govorite, svi vi zlikovci koji želite da me strpate u zatvor!“ - bile su reči gospodina Davida.

Ostali, koji su bili okupljeni oko njega, samo su vrteli glavama u neverici. Noć im je bacala senke po obrazima. Izgledali su kao elitni vojnici, a bili su obični zemljoradnici, radnici, stočari...

Sve to se događalo u jednom malom seocetu nadomak Novog Sada. Neki ljudi stajali su u samom centru sela, okupljeni u glavnoj ulici. Najdužoj od nekolicine ulica koje su sačinjavale mrežu ovog mesta u ravnici. Mrežu kojoj nije bilo ravnih mreža. Čak ni one paukove nisu bile ovako perfektno organizovane.

David, sin Isaka, čovek je u četrdesetim godinama. Uglavnom se bavi pisanjem svog dnevnika. Živi u velikoj švapskoj kući zapuštenog dvorišta. Nije oženjen. Žene ga gotovo ne zanimaju. Jedna misao obuzela ga je još u ranom detinjstvu i njoj je posvetio čitav svoj život. Želeo je da zabeleži svaki, pa i onaj najmanji događaj koji se dešavao u njegovom selu... želeo je da bude hroničar, zapisničar, onaj koji beleži. I u dugim jesenjim noćima sedeo je u svojoj sobi pod svetlošću lampe i pisao. Imao je lap-top. Toliko je uspeo da uštedi od penzije koju je nasledio od oca i sebi priušti tu korisnu spravu. Sedeo je i pisao.

*

Janika, sin Balaža, živeo je nekoliko kuća od Davida, sina Isaka. Janika je bio tamburaš. Vodio je mali seoski orkestar koji se okupljao dva puta nedeljno u prostorijama mesne zajednice, gde su imali probe.
„Ja sam jednostavan čovek“ - govorio je Janika.
„Samo želim mir u svojoj kući, da dobro vaspitam svog jedinca Tošu, i da napravim od njega pravog domaćina, Laloša.“
Toša je bio uglavnom nesretno dete. Dane je provodio u dosadi, seoskoj melanholiji.

*

Seoski sveštenik, Janoš, želeo je da pokrsti Davida, sina Isaka. Sinagoge nije bilo u njihovom selu. Janoš je razmišljao ovako: „On je izgubljena duša. Zato i ne izlazi iz onog svog ćumeza. Sedi i piše, neprestano piše one svoje baljezgarije. Njega je Nečisti obuzeo. Dušu mu slama. Sve je to zato što David nije verujući čovek. On nema svoga hrama u ovom našem selu. Nema njegovih Jevreja ovde. Sam je. Zašto se ne opredeli... moramo spasiti njegovu dušu i na taj način spasiti dušu našeg sela. Zbog njega je ovo selo tužno. Velika senka pada na naše domove zato što je jedan naš žitelj zalutao. Kao pravi pastir ovog malog stada, moram mu pomoći.“

Scena prva

- Janoš se moli u crkvi. Mračno je. Janika, sin Balaža, doveo je svog sina Tošu da se pomole za spas duša mrtvih.
Ispred crkve fijuče besna košava.
Toši padaju neke crne misli na pamet iako je još uvek dete. Kako da se moli dok njegov drugar, tako bar kaže sveštenik Janoš, sedi u svojoj kući obuzet tamnim silama i piše dnevnik.
„Kako da pomognemo čika Davidu, tata? Kako?“- ozdvanjala su njegova pitanja od svodova crkvenih zidina.

Scena druga

- Tama Davidovog doma. Samo se vidi slaba svetlost stone lampe i njegova crna silueta pognuta nad računarom. Kuckanje po tastaturi.
Neprestano kuckanje po tastaturi.

Scena treća

- Janoš upada u trans i lično od Boga, tako bar on tvrdi, dobija pouku kako treba sa svim žiteljima sela da opkoli Davidov dom, gde će zajedno pevati crkvene himne i na taj način pomoći njihovom prijatelju da se izbavi muka koje mu hromi Daba priređuje.

Scena četvrta

- Ispred Davidove kuće se okupljaju ljudi i formiraju krug. David izlazi. Ljudi počinju da pevaju dok im senke koje pravi ulično osvetljenje šaraju po obrazima. Izgledaju kao nekakva vojska. David, sin Isakov ne prepoznaje u njima svoje prijatelje, komšije i počinje glasno da urla. „KO STE VI? ŠTA HOĆETE OD MENE? PA SVE VOJSKE OVOGA SVETA SU PROTIV BOGA! ZAŠTO PEVATE CKRVENE PESME? NEVERNICI!
Jedino što sa sigurnošću mogu da tvrdim, kada je reč o tom slučaju, jeste da ja nisam umešan. Nisam umešan. Ne znam o čemu govorite, svi vi, zlikovci koji želite da me strpate u zatvor!“

Scena peta

- Prestaje pesma. Janika istupa iz kruga, za njim ide njegov sin Toša. Janika započinje sa trzanjem žica na svojoj tamburici. Toša iza njega plače. Žali svog komšiju i prijatelja, Davida. Načuo je da David nema svoj molitveni dom. Načuo je da David mora promeniti veru ako želi da pokaže solidarnost sa ostalim seljanima. Ako to ne uradi, načuo je da će ga ubiti.

Scena šesta

- David umire. Sveštenik Janoš odlazi kući i sprema se za spavanje. Janika zauvek prestaje da svira tamburicu. Čvrsto je to rešio kada je video kako David pada mrtav dok on svira najlepše vojvođanske pesme. Toša, sin Janikin se razočarao u život. Preselio se u Novi Sad i počeo da sluša blek metal.

U njihovom malom selu nema više nijednog Jevrejina.

Kraj.

Srđan Sekulić, Vrbas

(Priča Srđana Sekulića osvojila je prvu nagradu na ovogodišnjem konkursu "Priče iz komšiluka 5"...)

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop