Sa piscem bestselera "Čovek i dečak", ćaskali smo o njegovim inspiracijama, Srbiji, društvenim mrežama, novom romanu...
Zašto?
Uspeh koji je ostvario pre 15 godina nije ponovio, pa je Parsons shvatio da mora nešto da promeni. Njegov novi roman "Jedan po jedan", je triler koji je predstavio na Sajmu knjiga u Beogradu, a uveliko je postao svetski hit.
Parsons je izrazio svoje žaljenje za negativinim imidžom koji Srbija ima u svetu, rekavši da je to pogrešno i nepravedno. Takođe je najavio da će napisati još najmanje dve knjige o detektivu Maksu Vulfu, između kojih će biti još nekih kratkih priča, a u njima, možda, i likovi iz Srbije!
Protagonista je muškarac - detektiv za ubistva Maks Vulf, koji treba da stane na kraj arogantnom krvoloku, koji naizgled nasumično ubija moćnike: bankare, političare...
Vulf je sa jedne strane plahoviti detektiv, a sa druge samohrani otac petogodišnje devojčice i ne može da spava. Tu se ogleda Parsonsov osvrt na njegova ranija dela. Vulf nije "samo" detektiv koji živi isključivo za svoj posao i noću pije viski, već je i roditelj, čime mu je data jedna intimnija i opipljivija nota kao fiktivnom liku.
"Pokušao sam u svom delu da prikažem vreme u kojem smo sada i samim tim je društvena mreža poput Twittera, neizostavna u priči. Da je u doba Džeka Trboseka postojao internet, on bi sigurno tvitovao o tome, jer je bio taj profil ubice, koji bi se hvalio svojim zločinima", rekao je Parsons na konferenciji za novinare u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Parsons je pričao o svojoj potrebi da se ovim delom dokaže svetu, pa smo ga pitali - odakle dolazi ta potreba i zbog čega?
"To nije bila pretežno psihološka potreba, već sam više želeo da dokažem izdavačima da to mogu da uradim, a za to postoji samo jedan način - da napišem knjigu. Posle dve godine razmišljanja o tematici knjige, nadahnuo me je prolazak kroz ulicu Bejker u kojoj se nalazi muzej Šerloka Holmsa, koji je uvek pun posetilaca. Naravno, ne poredim sebe sa Arturom Konanom Dojlom, svi ti veliki pisci su mnogo puta bili uspešni, a ja sam do sada samo jednom, ali tu je cilj, tu je merilo koje su oni postavili i kojem ja težim. Morao sam naravno i sebi da dokažem da sam na pravom putu, da sam u stanju da to uradim. Nisam bio sto posto siguran, znao sam da mogu naporno da radim, ali nisam mogao da budem potpuno siguran da ću postići uspeh, a to je bio jedini način".
Parsons je pričao o mržnji prema bankarima, koja se pojavila u njegovom narodu tokom aktuelne ekonomske krize, kada su mnogi ljudi ostali bez posla i plata. To mu je bila inspiracija za smer u kojem će njegov roman da se kreće.
Da li, možda, "Revolucija", roman komičara Rasela Brenda i ideje koje on promoviše, mogu da donesu neke pozitivne promene u društvu?
"Ne mislim da su revolucije naročito pogodan način. Promene su naravno neophodne, ali mislim da je revolucija recept za potpuni socijalni nered i društveni haos. Uvek postoji mogućnost za promenama u svetu, ali ne verujem da takve stvari mogu da dođu od komičara milionera. Ne bih poverio ni njemu, ni bilo kome drugom da vodi revoluciju. Ne želim da to iko radi u moje ime. Dokazalo se u istoriji da je retko koja revolucija prošla bez krvi, a retko je donela nešto zaista dobro".