Reper i pisac daje preporuku šta bi obavezno trebalo pročitati do punoletstva.
Izvor: Petar Jelisavac za MONDO
Marčelo nam je ispričao da čita "i dobre, i loše knjige", i to tempom od makar sto pročitanih stranica dnevno! Evo njegovih preporuka.
Šta najviše voliš da čitaš, i koliko za to imaš vremena?
"Volim da čitam zaista sve, pa i loše knjige - i one su korisne da bi znao šta je i zašto loše. Stripovi su takođe uvek, uvek na meniju. Ulažem vremena koliko god mogu i zadovoljan sam ako je rezultat makar sto pročitanih stranica dnevno, bez obzira je li reč o prozi, poeziji, stripu".
Koja ti je omiljena knjiga?
"U jednom intervjuu rekoh da je ovo poslednje pitanje zgodno samo onima koji ne čitaju gotovo nikad - oni kao iz topa bubnu koja im je omiljena knjiga, jer je to upravo ona jedina koju su pročitali. Za bilo koga ko je iole posvećen čitanju, ovo pitanje je veoma teško otuda što se odgovor stalno menja - imaš neki osećaj treme i odgovornosti kada sad od svih tih sjajnih autora treba izdvojiti samo jednog: šta god odgovorio, počinićeš nepravdu. Otuda neću ni odgovoriti, reći ću samo koja mi je najznačajnija, bez vrdnje da mi je omiljena ili najbolja: Egziperijev 'Mali princ', jer je doživljavam kao temeljac mašte".
Koje su tri knjige koje bi preporučio za "obavezno" čitanje do punoletstva?
"Samo tri? I samo knjige? Ne znam koliko su Kafka, Kami, Borhes, Po ili Dostojevski po svačijem ukusu - tako različiti, nekima teški ili čak mučni, za mene objedinjeni jednakom antenom za teskobu - ali verujem da Selindžerov 'Lovac u žitu' i dalje igra svoju ulogu u tim godinama jednako dobro kao i ranije, te da je dovoljno pitak da i oni nestrpljiviji čitaoci ne izgube volju. Posle toga, može nešto od pisaca koje spomenuh iznad. A pre toga, strip - po slobodnom izboru. Zašto? Zato što su dobra 'navlakuša' na čitanje uopšte i zato što poznavanje popularne kulture svakako podrazumeva i uvid u devetu umetnost, strip. Naravno, bilo bi veoma lepo da se odabere bar jedan domaći pisac koga ćemo upoznati detaljnije nego što školska lektira naređuje. Zašto? Da se bude ponosan na nešto konkretno, a ne na mit o tome kako smo veličanstveni zato što smo naprosto veličanstveni".