Seka Sablić o ulozi dementne starice, novom projektu i onome na čemu bi čestitala Titu.
Sa legendarnom srpskom glumicom Jelisavetom Sekom Sablić razgovarali smo povodom filma "Igla ispod praga" Ivana Marinovića, koji će 12. decembra biti premijerno prikazan u Beogradu.
Film je priča o stanovnicima malog sela na poluostrvu koji su na pragu da prodaju veliku zemlju i time reše sve svoje probleme. Jedina prepreka na njihovom putu je tvrdoglavi pop Petar (Nikola Ristanovski) koji odbija da proda svoj deo.
Pored lukavih seljana koji mu svakodnevno zagorčavaju život, Petar mora da se suoči i sa demencijom svoje majke (Jelisaveta Seka Sablić), zaljubljenošću opsednute Mare (Dragana Dabović), buntovništvom sina tinejdžera i konstantnim preispitivanjem sopstvene vere. Nakon što se Petru konačno smuči da i dalje "okreće drugi obraz" nastaje nadrealni haos posle kojeg niko u selu neće ostati isti.
U pitanju je debitantski dugometražni film, kako ste odlučili da prihvatite ulogu?
"Zaista mi se dopao scenario, videla sam da je to toliko čvrsto i studiozno napisano, da nisam mogla da odbijem. Ivan je, sa svoje strane, bio zaista uporan, i naivno sam pomislila da će biti komforno jer i ja imam kuću na Luštici, koju obožavam."
Ali, obaveze i organizacija su pokvarili planove...
"Za deset snimajućih dana, tri puta sam putovala u Crnu Goru! Mislila sam da ću sve to odraditi veoma lako i sa zadovoljstvom, ali jednostavno tehnički nije ispalo lako. Duga su to putovanja, ustaje se pekarski, pa trči pravo na set... Ali svaki put kada sam došla, bila sam zahvalna da ponovo vidim to more i nebo, to je sve zaista čarobno, odnosno čarobno je mala reč."
Velika glumica kaže da domaća publika skoro nije videla ovako "lep i čist" film.
"Ovo je redak film, koji ima veliku plemenitost, kao i umetničku lepotu. Jednostavno je umetnički film, i Ivan Marinović je o svakom detalju, veoma oprezno, vodio računa. On je dirigovao celom ekipom kao da je u pitanju jedan savršen orkestar."
Oduševljena je celom ekipom, ali posebno ističe makedonskog pozorišnog velikana, Nikolu Ristanovskog.
"Nikola je za mene jedan izuzetan glumac. Kada ga gledate, on jednostavno uzbuđuje sa scene! Nekada su pričali o Rudolfu Valentinu, o ženama koje su padale u nesvest kada ga vide. Nikola za mene ima taj fenomen, uzbudljiv je kao umetnik, naravno, mlađim ženama koje ga gledaju je verovatno i erotski uzbudljiv. Ivan je i njega 'spakovao' u taj mozaik jednakih života i uloga."
U filmu, Vi glumite "Babu", majku Nikolinog lika Petra, koja boluje od demencije.
"Da, igram jednu babu, koja je na momente dementna, ali je na momente najlucidnija od svih njih. Ona govori kao dete, znate kada dete 'lupi' istinu naglas? Tako ona, najedanput i neočekivano, prosle nekakvu blistavu pamet. Ima scenu sa Petrom kada mu tako iznebuha kaže - ti si dobar čovek, ali si loš otac. Nema tu izmišljotine, to je potpuno starački autentično."
"Iglu ispod praga" uporedila je sa Šekspirovim delima.
"Videćete vi i zloće, i prljave ljudske odnose, ali se zaista vidi i Ivanova ljubav za sve te ljude. Vidi se i stav koji je kao jedan ironični osmeh... Znate kada gledate Šekspira, pa recimo, 'San letnje noći', i vidite tu neke budale kako bauljaju po predivnoj šumi? Ima i taj metafizički karakter, potpuno je 'šekspirovski' film."
Šta je sledeće za "Iglu ispod praga"?
"Film je prešao naše standarde, i zaista je odličan. Biće festivalski film, svaki festival može samo da ga poželi, a da li će osvajati nagrade, to je manje važno."
Razgovor o filmu, koji je ime "pozajmio" iz sujevernog verovanja da igla stavljena ispod praga "otklanja" loše misli onih koji ulaze u kuću, doveo nas je i do teme sujeverja.
"Evo, ja nisam ni znala šta znači igla ispod praga? To valjda tera veštice, šta li," pitala je nas glumica.
Mislite li da je sujeverje ukorenjeno kod nas?
"To je veoma lično, ali znam šta bih ja lično rekla bilo kome ko je sujeveran. U životu, privatnom i radnom, imala sam prilike da se uverim šta to donosi. I da se tako nešto menja začas za 180 stepeni. Sujeverje svakako ne može ništa dobro da donese, samo zlo, i mislim da bi to trebalo kažnjavati."
Sablićeva se nadovezala i jednim sećanjem.
"Znate li vi kako je bilo u Titovo doba? On je to kažnjavao, što mu zaista čestitam i svaka mu čast. Bilo je tada fantastičnih stvari, sujeverje je bilo zabranjeno, o veri se nije pričalo, svi smo bili možda i različitih veroispovesti, a niko nije ni znao 'ko je šta'. Svi smo živeli sa ljubavlju i poštovanjem", rekla je ona.
Bojana Zimonjić Jelisavac, Mondo.rs