Todorovo otkrovenje: Korona, dar ili kazna čovječanstvu?

Ko vid u očima ima vidi njima:
Da "Azar", sveta vatra života, još gori,
Dok smrt smrtne satra,
Mori.

A zar Azar sagori, kad smrt prozbori?
A zar Azara zaraza razara?
Nit sagori, niti ga razori,
No Azar velelepni, dok smrt smrtne mori,
Još plamenije gori -
U fauni i flori.

I dok plamen gori na kori od Zemlje,
Smrt
mori onog što mora po žemlje, jer je
škrt.

Možda sve je vražda?
Možda ištemo dažda koji će saprati patnje?
I možda će patnje postati cvatnje?
Možda je bolest obavijest, možda ispovijest?
Možda na Zemlji kora Zemljina je kora moždana?
A možda smo mi patogeni njeni...

I biće sve veće iskušenje,
I biće sve manje stvorova,
Jer korova se mora lišiti kora,
I posljednje spasenje nam je
pokora:

Koro na Zemlji na kojoj smo prizemljeni,
Ne iskorijeni nas grešne,
No izbavi nas iz podzemlja:
Otrovna jama se prolama,
Kao na Zemlji, tako i u nama!

- Veliki Todor