Hirurške metode povećavanja penisa nisu najbolje rešenje, a stručnjaci tvrde da su ove neinvanzivne metode daleko bolje od toga.
Urolozi Marko Oderda i Paolo Gontero sa Univerziteta u Torinu analizirali su deset studija, kako bi otkrili koje neinvanzivne metode povećanja penisa su najbolje.
Nakon operacija kojima se povećava penis, neretko dolazi do komplikacija, a studije su pokazale da takozvane pumpe za penis produžavaju "alatku" za 1,7 centimetara. Muškarci koji su probali ove naprave kažu da im je penis duži 1,7 centimetara, odnosno 2,3 centimetra u erekciji.
Takođe, druga studija je pokazala da penoskrotalni prestenovi (koji se stavljaju pre postizanja erekcije) zapravo produžavaju penis i produžavaju erekciju. Ipak, broj učesnika ove studije je bio mali, zbog čega naučnici kažu da se to ne može posmatrati kao dokaz da ovi prstenovi zaista povećavaju "alatku".
Urolozi Oderda i Gontero kažu da, bez obzira na rezultate studija, problem kod muškaraca ne leži u veličini penisa, već u glavi. Dok kod nekih postoje medicinski razlozi za "sređivanje" penisa, lekari kažu da zapravo većina muškaraca jednostavno pati od "sindroma malog penisa," iako imaju "alat" prosečne veličine.
Oni naglašavaju da su verovatno pornići glavni krivac za to što muškarci misle da je imaju mali penis, iako je zapravo prosečna veličina penisa 8,9 centimetara, odnosno 14,9 centimetara prilikom erekcije, kaže urolog Nikola Monini. "Prema kliničkoj definiciji, mali penis je zapravo manji od 4,8 centimetara, odnosno manji od 7,6 centimetara tokom erekcije."
O tome koliko su muškarci ustvari opterećeni veličinom penisa govori i anketa, koja je pokazala da je 85 odsto žena zadovoljno veličinom "alata" svog partnera, dok samo 55 odsto muškaraca smatra da ima dovoljno veliku "opremu".