Nakon više od dve decenije rada u turizmu, licencirani vodič i vlasnik niške turističke agencije Dejan Senćanski zaposlio se kao taksista.
Diploma pravnog fakulteta i znanje pet stranih jezika dokaz su da je za to radno mesto prekvalifikovan, ali u situaciji kada je pandemija koronavirusa „turizam sahranila“, drugog izbora, kaže, nije bilo.
Do marta turiste je vodio kroz zemlje Bliskog i Dalekog Istoka, Tursku i jugoistočnu Evropu i o znamenitostima i atrakcijama govorio im na turskom, italijanskom, grčkom, ruskom i engleskom. Od pre mesec dana putnike vozi taksijem kroz niške ulice i koristi uglavnom srpski jer stranaca u Nišu skoro da nema.
- Bez posla hiljade turističkih radnika -
„Ostao sam bez posla posle 22 godine rada i prinuđen sam da krenem da vozim taksi. Ne kažem da je to neki rđav posao, ali ono što je ključna stvar je da sam morao, zahvaljujući nemarnosti i nebrizi države, da krenem da radim još nešto, prvi put u 45. godini“, kaže Senćanski za Anadoliju.
Izvor: Saša Đorđević, AnadolijaRezultatom državne nebrige smatra činjenicu da je 4.000 ljudi iz turizma ovih dana u Srbiji ostalo bez posla. Boji se da će tokom ove krize morati da stavi katanac na vrata svoje agencije.
„Do Nove godine će svi izgubiti posao ako država nekim merama ne utiče na to. Ne tražimo mi ništa više od toga nego što su druge države davale i druge kolege dobijale, neku vrstu sektorske pomoći, jednostavno, za turizam, koji je definitivno sahranjen. Nije uništen, nego je sahranjen“, izričit je Senćanski.
Poslednju turu u inostranstvo vodio je u martu i vratio se dva dana nakon što je počelo vanredno stanje.
Izvor: Saša Đorđević, Anadolija„Od tada nisam mrdnuo više nigde. Pritom, radim i sa stranim turistima, ali ih ovde više uopšte nema. Celokupan pad prometa u turističkim agencijama je bio 92 posto, prema našim statističkim pokazateljima, i eto, to je jedna tragedija. To su hiljade i hiljade turista koji nisu otišli na svoja putovanja ili odmore, to se ne da rečima opisati“, žali se naš sagovornik.
Prihoda nema, a računi se gomilaju i dugovi ne praštaju.
„Dolaze rate kredita, kirije, struja, komunalije, ostale stvari, sve to redovno stiže na naplatu. Konkretno, meni je gazda lokala prvo opraštao kirije, ali mi je na kraju rekao da se do 15. novembra čistim iz lokala jer jednostavno hoće to da izda nekom drugom, ako uopšte i izda, jer kriza nije samo u turizmu, to kroz taksi vozilo čujem, kriza je kroz sve privredne grane“, priča Senćanski.
- Pomoć države neophodna -
Redovni su i troškovi za zaposlene za koje su poslodavci od države dobili tri minimalca, ali uz nepovoljne uslove.
„Mi smo vezani da radnike još tri meseca držimo i da plaćamo doprinose za sve to vreme. Eto, to je, ne znam kako to da objasnim... Jednostavno, nije dobro uopšte“, govori Senćanski.
Izvor: Saša Đorđević, AnadolijaZbog svih ovih problema, on i njegove kolege, predstavnici četiri reprezentativna turistička udruženja, više puta su se obraćali državnim institucijama tražeći sektorsku pomoć.
„Pisali smo dopise od maja, pa evo, do dan-danas. Niko dugo nije odgovarao na te dopise, niti naše Ministarstvo turizma, niti predsednica Vlade, niti predsednik države, odnosno njegov kabinet“, nezadovoljan je Senćanski.
Navodi primere država koje su, smatra, dobro osmislile podsticajne mere u turizmu.
„U Turskoj, na primer, sve agencije su dobile 55 posto pomoći u odnosu na promet od prošle godine, ali je uslov da budu zatvorene i uopšte ne rade. Tako je u svim zemljama. Mi nismo tražili 55, 60 odsto ili neke druge procente, mi smo tražili cifru za sve turističke agencije, otprilike da nam se da oko 10 miliona evra bespovratnih sredstava. Njih bismo mi investirali u plate i doprinose, te pare bi se vratile“, objašnjava Senćanski.
Izvor: Saša Đorđević, AnadolijaTo je, dodaje, neohodno da bi agencije preživele krizu sa kakvom se nikad ranije nisu suočile. Prema informacijama Ministarstva trgovine, srpski turizam beleži gubitak od oko milijardu evra.
Ipak, Senćanski priželjkuje da se situacija poboljša i da se ljudi u proleće vrate putovanjima. Do tada mu preostaje da u taksiju vozi dvanaestočasovne smene i dobro upozna svaku ulicu u gradu, onako kako poznaje turističke znamenitosti u gotovo pola sveta.
(Anadolija)