Mnogi ostanu iznenađeni kada prvi put dožive metro u Lilu.
/Od izvještača MONDA iz Francuske/
Na prvi pogled, u metrou Lila Sve je isto kao i bilo gdje - automat na kojem se kupuju karte, senzor na kojem se učitavaju i kratko vrijeme koje protekne između dolaska vozova.
A, onda, ipak, nailazi iznenađenje: Nema vozača!
Metro u Lilu prvi je u istoriji Evrope koji je uveo potpuno automatski sistem podzemne željeznice. To je učinio davne 1983. i isti sistem radi i danas, kada funkcioniše na 45 kilometara i potpuno olakšava prevoz gradom.
Kako to izgleda uživo? Jako jednostavno: Minut do minut i po čekanja, ulazak u jedan od dva vagona i mirna vožnja do stanice ka kojoj ste pošli.
Kompozicija se kreće veoma brzo i kontrolisana je iz jednog operativnog centra - bez naglih kočenja i neplaniranih ostanaka na stanicama, koja se mogu doživjeti u drugim gradovima.
Najjeftinija karta "pokriva" vožnju od tri stanice i košta 70 centi. Nedeljna, kojom se sedam dana možete voziti neograničeno, jako je praktična i košta 18 evra, zajedno sa izradom personalizovane karte.
Naravno, grad je osmislio alternativu i ovakvom prevozu, pa u centru, na automatu, možete iznajmiti i bicikl i odvesti se samo gdje hoćete. Cijena nije baš niska za naše uslove: pola sata korišćenja košta evro, s tim da je prvih 30 minuta pedalanja besplatno.
Ipak, većina se radije opredjeljuje za metro, koji nudi sjajno iskustvo, posebno za one koji se nisu vozili "na dugme".