Klasifikacija zvezdicama je uobičajen način rangiranja hotela, mada postoje i dijamanti, slova. Evo šta to govori o hotelima.
Ocenjivanje hotela razlikuje se od zemlje do zemlje. Klasifikacija zvezdicama je uobičajen način rangiranja hotela, gde zvezdice označavaju kvalitet i uslugu koja se može očekivati. Osim klasifikacije zvezdicom, koriste se i druge različite ocene, poput dijamanata i slova (od "A" do "F"). U SAD postoji sistem takozvanog "dijamantskog ocenjivanja“ pa tako hoteli sa "pet dijamanata“ pružaju usluge buđenja i nalaze se u samom centru grada.
Svaka zemlja ima svoje standarde po kojima vrši rangiranje hotela. Ono što je hotel sa četiri ili pet zvezdica u Danskoj, u drugoj državi je to hotel sa tri zvezdice. Da li će hotel imati dve ili čak pet zvezdica, zavisi od standarda koje je postavilo ministarstvo zemlje u kojoj se hotel nalazi.
"Problem je u tome što su ocene hotela različite, nema nekakvih tačno utvrđenih standarda po kojem se ocene daju, i zbog toga je teško sa sigurnošću utvrditi koliko je smeštaj dobar, dok ne odete u hotel", rekla je Džejn Rejnolds, urednica sajta Oyster na kom se ocenjuju hoteli. "Bez obzira na to koliko se neko trudi da objektivno oceni hotel, ocene su uvek, ipak, subjektivne", dodaje Rejnoldsova.
Hoteli mogu imati dve, tri, četiri i pet zvezdica, dok su oni sa jednom zvezdicom nešto jeftiniji. Hoteli sa pet i više zvezdica spadaju u hotele visoke kategorije, pa samim tim moraju da zadovolje visoke standarde gostiju, piše "Turistički cvet".
U Nemačkoj i Austriji precizno su određeni kriterijumi koje hotel mora da zadovolji. Da bi hotel dobio samo jednu zvezdicu, mora imati sobu koja je veća od 8 kvadratnih metara.Svaka soba mora da poseduje televizor u boji i sopstveno kupatilo. U samom hotelu nalazi se restoran i pružaju se usluge svakodnevnog čišćenja i korišćenja telefona na recepciji. Da bi hotel dobio dve zvezdice, pored većih soba, mora da sadrži i pribor za ličnu higijenu, a već u oni sa tri zvezdice osoblje mora da govori dva jezika, a sobe moraju biti još bolje opremljene. U sobi se mora nalaziti telefon, fen za kosu, sef, a takođe treba biti obezbeđen i pristup Internetu.
Već sa tri zvezdice, hoteli širom sveta uglavnom se nalaze u prometnom delu grada ili u poslovnim zonama. U sklopu hotela nalazi se restoran, parking, fitnes centar, a neretko i bazen.
Hoteli sa četiri zvezdice smešteni su u blizini drugih hotela iste kategorije. Sobe u ovim hotelima, osim što su dobro opremljene, moraju da budu i dobro osvetljene. Gostima su na usluzi fites centar i bazeni. Osim toga, na raspolaganju im je i usluga parkiranja.
U samom centru grada najčešće se nalaze hoteli sa pet zvezdica. Sobe ovakvih hotela opremljene su otmenim nameštajem, pružaju vrhunsku uslugu i ispunjavaju očekivanja čak i najzahtevnijih gostiju.
Kako bi privukli što više gostiju, neki hotelijeri su došli na ideju da se koriste različitim marketinškim trikovima, pa tako u švajcarskom gradu Sevelen postoji hotel sa nula zvezdica - Null Stern Hotel. Ovaj hotel nema grejanje, niti prozore i pruža noćenje u zajedničkim spavaonicama.
S druge strane, neki hoteli okarakterisani su sa šest i sedam zvezdica, iako oni zapravo imaju samo pet. Primeri za to su hotel sa šest zvezdica Palazzo Versace u Australiji i hoteli sa sedam Burj Al Arab u Dubaiju i TownHouse Galleria u Milanu.