"Ne znam kako su ta zrnca talenta stigla do mene ali znam da tog tvorca nečega ne smem da uvredim", ispričao je svojevremeno u jednom intervjuu Đorđe Balašević...
Nema ni četiri mjeseca kako nas je napustio Đorđe Balaševića. I dok se jednima čini kao da nikada nije ni otišao, drugi koji su ga voljeli ne mogu i dan danas da sakriju tugu za jednim od najtalentovanijih pjesnika sa ovih prostora.
Ono što je zajedničko - i jednima i drugima Balašević nedostaje mnogo.
Prepričavaju se anegdote, koncerti, izjave, intervjui... I baš u jednom od tih rijetkih intervjua, Đole je otvorio dušu i srce i progovorio o talentu, pjesmama, izazovima, prijateljima...
Ekipu RTCG koja je samo zbog njega došla u Novi Sad dočekao je u kući koju je sazidao još njegov djed. Smjestili su se u ono što je nekada bio tavan, a danas prekrasan atelje.
"Ovo je bio tavan od moje babe i mog dete. Sad je to neki atelje, lepše je kad se kaže tako. Ja sam se inače rodio u ovoj kući, severozapadno pa jedna soba ispod. Mi smo to prilagodili kad je počela da se ruši. Olja je odlučila da kuća ne sme da se ruši. Rekla je – sve pomerajte ali kuća ostaje. I onda smo je renovirali", ispričao je Balašević.
Da sve ono što Đole priča na koncertima ima veliku potporu u stvarnim događajima dokazuje i to da su on i TV ekipa upravo sjedili iznad prostorije koju je njegova baba zapalila u onoj čuvenoj epizodi sa televizorom koji gori.
"Kad je baba palila onaj njen televizor to je ispod gorelo, to je ta prostorija ispod nas. Sve je to što pričam na koncertima manje više istina. Dodam ponešto, malo je to romansirano", rekao je Đole.
Ispričao je da kad god ode u studio čak i njegova djeca se pitaju otkud toliki novi stihovi.
"Već sam mator i nije stvar motivacije i autorske krize nego imam toliko pesama da su sve jednosložne rime već potrošene. I mene iznenadi nekad otkud stihovi novi, ali ja to poštujem sve. Imam talenta definitivno, to možemo reći posle svih ovih godina. Ja znam da nisam zaslužan za taj talenat. Ne znam kako su ta zrnca talenta stigla do mene ali znam da ne smem tog tvorca da uvredim. Zato nisam radio stvari koje mi se ne sviđaju, nisam prodavao tekstove narodnjacima, drugim kolegama, nisam hteo da razočaram tog koji mi je dao talenat. Uvek sam čekao da mi pesma dođe. Nikad ne radim pesme, nego vozim bicikl, ili vespu ili jednostavnoi pešačim. I onda mi padne neki stih na pamet od koga se sve posle napravi", ispričao je u dahu Balašević.
I onda je govoreći o pjesmama na kratko zapjevao “Za treću smenu...”
'Vidis li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Cudne mi ptice, da znas, snovima jezde.
Jer, jos sam suvise mlad da mislim o grobu,
A vec sam suvise star da brojim zvezde...'
A kad je o pjesmama riječ prisjetio se i pjesama “Računajte na nas...” i "Tri puta sam video Tita".
"Nisam bio član saveza komunista. Ja sam je pevao patriotski a ne partijski. Evo Duja je bio u Karađorđevu kada smo svirali pesmu Tri puta sam video Tita. Nikad nismo bili komunisti. Ovo ne govorim sa nekim ograđivanjem. Komunisti su za mene super ekipa kao što su vegetarijanci, slikari naivci. Nemam ništa protiv. Tu pesmu sam napisao patriotski ali je bilo nemoguće ne spomenuti Tita. U to vreme gde god uđeš Titova slika. I tad su me stavili na dva metra od njega. Bilo mi je frka, bio sam klinac. Bio je u belom odelu, sa debelom cigarom", prisjetio se Balašević.
Oprobao se Panonski mornar i kao glumac, a prvi put tokom služenja vojske kada je snimao film "Vojnici".
"Posle tri meseca sam otišao da snima taj film u Požarevac. Tu sam stekao jednog velikog prijatelja za čitav život – Mimu Karadžića. On je bio student na Akademiji još. I svi su se glumci nervirali što kasni snimanje, a Matko Ragoš i ja koji smo stvarno bili u vojsci smo samo molili Boga da se još nešto zezne, da produže snimanje. Samo smo brojali dane koliko nam je ostalo do kraja roka", rekao je Balašević.
Balaševiću je najznačajniji film svakako bio onaj u čijoj realizaciji je učestvovala cijela njegova porodica - "Kao rani mraz".
"Film je Olja iznela sama. Mi smo se ostali malo umešali u taj kreativni deo ali ona je tu ideju da uopšte uspemo da snimimo film iznela sama. Snimiti taj film je bila iluzija. Kad su nam rekli da treba tri i po miliona evra nisam znao gde da nađem te pare. Šta da radim, da pređem u Fiorentinu pa da dobijem tri i po miliona? Na kraju smo ga snimili za 700 i nešto hiljada", prisjetio se Đorđe Balašević.
O čuvenoj sceni koja je snimana sa tamburašima na Tisi Balašević je rekao:
"Imali smo neke scene na Tisi koja je zeznuta reka. Plašili su me i govorili da tu ljudi ginu, da ne znamo u šta se upuštamo. Još kad su čuli da treba da snimamo noću - gotovo, propast, kraj. Srećom sve je dobro prošlo."
(MONDO)