Na Berlinalu je prikazan film o pevačici, aktivistkinji i slikarki, nazvan "San života" ("Patti Smith: Dream of life").
Film režisera Stivena Sebringa obuhvata period u burnom životu umetnice kasnih devedesetih, kada se spremala za povratak na pozornicu zajedno sa svojim idolom Bobom Dilanom.
"Ovo je humanistički, a ne koncertni film" rekla je Peti Smit, koja je naglasila da ne želi da joj ljudi "lepe etikete", jer je izvan žanrova i nezavisna.
"San života" prikazuje 12 godina njenog života, a tokom jednog sata i 50 minuta crno-belog materijala, umetnica plače, pljuje, komentariše politiku, i razmišlja o idejama porodice i smrti.
Sabring je zabeležio njenu dirljivu posetu roditeljima, stare i nove snimke sa koncerata, njeno učešće na demonstracijama, putovanja u Japan i Jerusalim, pripreme iza scene, solo razmišljanja u haotičnom stanu i posete grobovima prijatelja.
"Često idem na groblje, baš planiram odlazak na grob Bertolda Brehta. Utešno je otići u posetu onome što je ostalo od ljudi koji su otišli, a ja znam puno takvih" rekla je ona.
Sebring, koji se tokom dugog perioda snimanja sprijateljio sa Peti Smit, izjavio je da mu je snimanje bilo postalo "kao narkotik", i da je nakupio toliko materijala da mu je samo za montažu bila potrebna godina dana.
Patriša Li Smit, žena u koju se "kunu" Majkl Stajp iz REM i članovi grupe U2, rođena je u Čikagu 1946. Tokom perioda najluđeg rokenrola bila je sastavni deo noćne scene u Njujorku. Pevala je u jednoj grupi, a muzički respekat zaradila je prvencem "Horses" (1975). Izdala je deset studijskih albuma, i istakla se na političkoj sceni podrškom "Zelenoj partiji" i protestima protiv rata u Iraku i vladavine predsednika SAD Džordža Buša.
(www.mtsmondo.com)