Slavni tenor opčinio je hiljade ljudi u Areni, a kancone i arije odjekivaće srcima Beograđana dugo nakon ove večeri.
Slavni tenor Hose Kareras opčinio je nekoliko hiljada ljudi u Beogradskoj areni u subotu uveče, a kancone i arije odjekivaće srcima Beograđana dugo nakon ove večeri.
Simfonijski orkestar RTS-a ulepršao je u tamu Arene uvertirom Štrausove operete "Šišmiš", pod iskusnom palicom katalonskog maestra Davida Himenesa, koji je dirigovao mnogim od najnezaboravnijih koncerata Karerasa, inače – svog rođenog strica!
Slavni tenor je dostojanstveno istupio pred orkestar, svog nećaka i oko 5.000 ljudi u Areni, i počeo koncert napolitanskom kanconom Frančeska Paola Tostija "Marechiare", zaglušen aplauzom. Uskoro ga je na bini zamenila gošća iz Rusije, sopran Natalija Ušakova, već poznata po saradnji sa preostalim od tri tenora planete Zemlje, uz nedavno preminulu legendu Lučana Pavarotija, Plasidom Domingom. Internacionalnu slavu stekla je kao Pučinijeva Ćo Ćo San i Liu, Verdijeva Violeta, i Tatjana u novijoj produkciji "Evgenija Onjegina". Nije čudo što se Pučini, jedan od najizvođenijih kompozitora opere, i u Beogradu našao na repertoaru, arijama iz "Lastavice" i "Madam Baterflaj".
Pasionirana izvedba iz Ribasove "Roso", pa intermeco Maskanjijeve "Kavalerije rustikane" omađijale su Arenu, koja je mrdala, pa čini se i disala, samo tokom aplauza – objedinjena muzička duša desetina ljudi i instrumenata na bini uselila se u srce svakoga u publici. Kraj svake dovršene muzičke misli kao da je prenuo uljuljkane Beograđane, kojima realno proteklih dana nije bilo lako. Zato je Kareras (61) pred koncert izjavio da nije oklevao da dođe, kako bi naše misli usmerio ka radosti i umetnosti.
Jednostavna, a zamršena lepota italijanskih kancona eskalirala je Laminom "Silenzio cantatore" i Gastaldonovom "Musica proibita". Zatim je usledio odmor, koji su šarmantno "poročni" Beograđani, uglavnom srednjih godina, iskoristili za cigarete i atak na šank. Međutim, retko se u holu čula priča o politici – Karerasova misija je stoprocentno uspela.
Arena je ponovo zapala u kolektivni trans uz pesme "Passione" i "Vurria", a zatim je "Vesela udovica" Franca Lehara ponovo oživela, osvežena novom haljinom, u izvedbi "Vilja Lied" Natalije Ušakove, praćena duetom "Lippen Schweigen" sa Karerasom. Pored spektakularnog performansa, Ušakova i Kareras su bili beskrajno simpatični, upućujući jedno drugome neme čestitke začinjene slatkim prijateljskim poljupcima na kraju svake numere.
Simfonijski orkestar RTS-a nas je ubrzao Štrausovom igrom "Polka schnell", koju je zamenio strastveni duet "Duo y Jota" Kabaljera, sa sve dramskim momentima premišljanja između glavnih junaka.
Ko bi rekao da su dva sata već proletela, dok veliki tenor neumoljivo ubrzava pesmom "Chittara romana" Elda di Lazara. Vrhunski, ali ne i "suvi" profesionalac nije tokom koncerta izustio nijednu reč koja nije libreto. Pokušava da ode, ali Beograd ga vraća, a bis je pesma "Granada" Meksikanca Agustina Lare.
I Natalija se vraća, ali oboje odlaze nakon kulminacije, čuvenom "Vinskom pesmom" iz Verdijeve opere "Traviata". Ne vredi pominjati očigledno, pa se dužina i jačina aplauza podrazumevaju.
Izlet u klasiku nakon šunda, izlet u lepo nakon ružnog – sve su to klišei koji na našim prostorima uspevaju, ali kojima muzički mag kao što je Kareras, ne može da se definiše. Daleko je od toga. Moć umetničke "hipnoze" hiljada ljudi, bez da ona pređe u anesteziranje, veština je koja se decenijama gradi, mukotrpno i precizno. Misao pretvorena u notu, koja ulazi u srce i stvara novu, lepu misao, mora biti upućena od pravog umetnika. Zato je Kareras ispraćen stojećim ovacijama, a Beograd mu se nada ponovo, i to uskoro, bez obzira na okolnosti. (www.mtsmondo.com)