Muzičar, glumac, i odnedavno pisac pričao nam je o autobiografiji, mogućem filmu i sledećim projektima.
Nele je publiku počastio i čitanjem nekoliko odabranih pasusa iz knjige, neverovatno slikovitom scenom o delu grada u kom je odrastao, ali i prepričavanjem toga kako se “tačno znalo ko za koji tim navija”.
Na ideju o pisanju knjige došao je, kaže, još u osnovnoj školi kada je “nepravedno dobio dvojku iz engleskog”.
“Ljudi žele da pišu autobiografiju tek kada dožive neki presek, nešto loše u životu. Meni je tada prvi put došla ta ideja, ali sam se konačno odlučio da pišem tek nakon srčanog udara. Život mi je dao žuti karton, i shvatio sam da ne mogu celu tu priču da škrto i bezobzirno odnesem sa sobom u grob”, rekao je frontmen Zabranjenog Pušenja i autor "Top liste nadrealista" punoj sali SKC-a.
Autobiografija koja obuhvata period od njegovog odrastanja, do danas, jednu zaista zanimljivu i slikovitu životnu priču “spakovala” je na 300 i “kusur” strana.
Zbog čega je pisanje teže od drugih formi umetnosti kojima ste se bavili?
“Kada svirate instrument, pravite muziku, kao da imate nešto što će deo posla početi za vas. Ali kada pišete, pred vama je samo beo papir, prazan, ambis koji čeka da ga ispunite. To ume da bude veoma zastrašujuće. U muzici postoje instrumenti, pratnja, a u pisanju - mozak i srce. Meni prvo funkcioniše odlično, a drugo… Videćemo, za sada je dobro”.
Sudeći po reakcijama publike na promociji, i činjenici da se izdavači dva dana nakon objave nose mišlju o drugom izdanju, reklo bi se da ste se odlično izborili sa izazovom praznog papira. Da li razmišljate o tome da se opet upustite u projekat pisanja knjige?
“Da, iskreno razmišljam o tome i voleo bih da napišem još koju knjigu. Sada sam postao pisac”, rekao je kroz osmeh Nele.
Da li biste voleli da po knjizi bude snimljen film?
“O, da! Zaista bih, zašto da ne. Mislim da ima materijala za jedno desetak filmova! Postoje određene scene, koje nose veliku težinu, i za koje smatram da bi bile odlične za preneti na veliko platno. Recimo, deo priče u kom moj otac, nepokretan, preleži ceo rat sa svojim mislima. Samo zamislite…”
Ko bi igrao doktora Neleta u jednom biografskom filmu?
“Uh, ne znam! Neki glumac, da li poznat, da li ne… Evo, recimo, Rade Šerbedžija”, nasmejao se Nele.
Kakvi su Vaši dalji planovi? Da li se bavite projektom koji bi Mladu Bosnu prikazao na jedan do sada neviđen način?
“Da, celim srcem i umom sam u tom projektu. Verujem u celu priču, i nadam se da ćemo, uz prave ljude i dobre ideje, napraviti nešto zaista sjajno i uskoro ga prezentovati javnosti”.
Publika u SKC-u dobila je i jedinstvenu priliku da čuje Neleta Karajlića uživo. Dve pesme koje je izveo pozdravljene su burnim aplauzom, na kraju je izveo i prepoznatljivi “rokenrol” skok, a zatim se pravio da se ušinuo!