Na godišnjicu smrti pevačice anđeoskog glasa podsećamo se pesama koje su postale vanvremenski hitovi, nešto što je OBAVEZNO za naručivanje u kafanama, nešto za lomljenje čaša!
Verujemo da su mnogo od vas odgovorili potvrdno. Zato vas podsećamo na pevačicu anđeoskog glasa, koja je na današnji dan, pre 38 godina, izgubila život u saobraćajnoj nesreć. Silvana Armenulić - zvezda narodne muzike ranih sedamdesetih godina, čije pesme i dalje žive u mnogim kafanama širom bivše Jugoslavije i diraju u dušu duboko.
"Rane moje", "Šta će mi život bez tebe dragi", "Grli me, ljubi me", "Ja nemam prava nikoga da volim"...
Uf! Kada u kafani zasvira bilo koja Silvanina pesma, čaše idu u samo jednom pravcu - ka podu!
Silvana je pevala iskreno, pevala je tako da joj svi veruju. Možda i zato što je ona duboko osećala svaku reč, svaku strofu, svaku pesmu koju je pevala. Melanholija, seta u njenom glasu, tera na jezu, na dizanje svake dlačice u telu...
"Možda sam baš u kafanama... stekla taj strah od budućnosti. Kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše i raspevani gosti odu svojoj sreći, svojim kućama,, a ja ostanem sama, pitajući se da li za mene postoji sutra", rekla je u intervjuu "Radio Sarajevu" pre 40 godina.
Pesma koju je najviše volela, u kojoj se najviše pronalazila, često je spominjala u intervjuima bila je "Ostavite tugu moju".
"Volim je, verovatno, zato što u njoj nalazim nešto svoje, ustvari ona je odraz mog duševnog stanja u poslednje vreme...", rekla je Silvana svojevremeno.
Silvana, odnosno Zilha Bajraktarević rođena je u Doboju 18. maja 1939. godine. Otac joj je bio poslastičar i imala je mnogo braće i sestara. Interesovanje za muziku pokazala je vrlo rano, u osnovnoj školi svirala je mandolinu i pevala.
Kao devojčurak odlazi kod tetke u Sarajevo, gde zapravo i počinje kafansku karijeru. Od novca koji je zarađivala pevanjem, uspevala je da pomaže porodicu.
Ubrzo se proneo glas do Beograda, da u Sarajevu "peva slavuj", a kada je poznati sarajevski harmonikaš Šerba pozvao da peva u njegovom orkestru, sva vrata su joj bila otvorena. Kako je tada bio popularan film "Gorak pirinač", koji je proslavio glumicu Silvanu Mango, malena Zilha odlučuje da će joj umetničko ime biti Silvana.
Po dolasku u Beograd 1959. godine, Silvana peva u hotelu "Bristol" sa Cunetom Gojkovićem. Neku godinu "gore-dole", tokom nastupa u Leskovcu, Silvana u parku sreće promrzlog, gladnog i neispavanog momka. Započela je s njim razgovor i saznala da je došao u Leskovac da nađe posao, ali nije uspeo. Nije imao novca da se vrati kući, nije imao gde da spava, pa se Silvana potrudila da mu pomogne. Našla mu je posao i pomogla da stane na noge.
Upoznala ga je sa svojim muzičarima, društvom, a on joj se nekoliko godina kasnije zahvalio tako što joj je napisao pesme koje se smatraju antologijskim. I da...taj promrzli momak, neispavan i gladan bio je Toma Zdravković.
Godine 1961. Silvana se udaje za tenisera Radmila Armenulića, a tri godine kasnije rađa ćerku Gordanu i snima svoju prvu singl ploču.
Potom slede ploče objavljene u duetima sa Acom Trandafilovićem, Cunetom Gojkovićem, Petrom Tanasijevićem, Krunom Janković, Slavkom Perovićem, pa čak i sa Arsenom Dedićem.
Prve glumačke korake napravila je 1970. godine, kada je zaigrala u seriji "Ljubav na seoski način". Nakon toga imala je uloge i u filmovima "Milorade, kam bek", "Lov na jelene" i "Saniteks"…
Silvana se razlikovala od ostalih koleginica, koje su takođe uživale veliku popularnost, poput Lepe Lukić na primer. Oblačila se moderno, volela je brzu vožnju, ali kako neki kažu bila je jako sujeverna, pa je često konsultovala astrologe i proroke.
Niko nije mogao da prorekne i da joj kaže da ne kreće na put tog 10. oktobra 1976. godine. Izgubila je život na autoputu Beograd-Niš, kod mesta Kolari. U kolima sa njom bila je i njena sestra Mirsada (Mirjana). Iako je volela da vozi, te kobne noći prepustila je volan Radetu Jašareviću, šefu Narodnog orkestra RT Beograd.
Nakon njene smrti, pronele su se glasine da je Silvana zapravo ubijena i da su mnogi detalji nesreće u kojoj je stradala, ostali pod velom misterije.