Njegove crtaće obožavamo i danas, a ovo su zanimljivosti koje niste znali o njemu!
Volt Dizni, velikan animacije i čovek koji je "odgovoran" za mnoštvo crtaća koji su obeležili naša detinjstva rođen je 5. decembra 1901. godine, a napustio nas je sredinom decembra 1966. godine.
U njegovu čast, otkrivamo vam zanimljivosti iz njegove biografije i života!
Ljubav prema animaciji osetio je još kao dete, pošto je odrastao na farmi u Misuriju, gde za aktivnog dečaka nije bilo baš mnogo načina da se zabavi… Tako je počeo da crta, a njegovi prvi "modeli" bili su konji prvog komšije.
Napustio je školovanje sa 16 godina, odlučan da se pridruži američkim vojnim snagama. Odbili su ga jer je bio maloletan, ali je uspeo da se zaposli kao vozač ambulantnih kola u francuskom Crvenom krstu.
Iako mnogi misle da je Miki Maus bio njegova prva kreacija, varaju se. Crtao je "sve i svašta" u prvom studiju "Lafogram", a onda je potpisao ugovor sa "Univerzalom" i nacrtao Srećnog Zeku Osvalda.
Kada je napustio taj studio, nije mu dozvoljeno da Osvalda povede dalje kao svoje autorsko delo, već je morao da nacrta novog lika kao samostalni umetnik.
Miki Maus u originalu se zvao Mortimer, ali je Diznijeva supruga smatrala da je to ime previše pompezno i da ga publika neće lako zapamtiti. Predložila je da mu skrati ime na Miki, a Volt je ime Mortimer kasnije dao Mikijevom rivalu.
Čitavih 20 godina, Dizni je davao glas Mikiju, ali je interesantno da ga zapravo nikada nije animirao. Prema pisanju američke štampe, povremeno je crtao Mikija na crtežima, bez animacije, a najčešće je to bilo kada bi ga zamolio neko ko mu traži autogram.
Osim crtanih filmova, Dizni je radio i ratne propagandne filmove, kao i video materijal za obučavanje američke vojske.
Kada je u pitanju nagrada Oskar, Volt Dizni je više puta bio nominovan, ili zapravo osvojio zlatnu statuetu, od bilo koje druge poznate ličnosti. Od 1932. do 1969, nominovan je 59 puta a osvojio je takmičarskog Oskara 22 puta, kao i još četiri počasna.
Na dodeli Oskara 1938, organizatori su mu uručili jednu normalnu i sedam malecnih figura, za film "Snežana i sedam patuljaka".
Imao je favorite, naravno
Njegov omiljeni lik nije bio Miki, već blentavi pas Šilja.
A omiljena pesma iz bilo kog filma na kojem je radio bila je "Feed the birds" iz "Meri Popins".
Postoji neobična priča koja objašnjava zašto toliki glavni likovi u Diznijevim filmovima nemaju majke, ili su od njih odvojeni. Volta Diznija su ovakve priče privlačile, jer je sebe krivio za smrt sopstvene majke, pa je majčinska ljubav ili odnos dece i mame bila dirljiva tema za njega.
Nakon uspeha "Snežane" krajem tridesetih, počastio je svoje roditelje novom kućom. I kada god u novoj kući nešto ne bi radilo kako valja, odbijao je da ih pusti da se "bakću" zovući majstore iz oglasa, već je odmah slao ekipu majstora iz studija kako bi popravili šta god da je bilo pokvareno. Ta usluga pokazala se kobnom. Peć u kući njegovih roditelkja nije dobro radila, i 1938. Dizni je poslao majstore da poprave grejanje. Nažalost, negde su napravili katastrofalnu grešku, i nekoliko dana kasnije, Diznijeva majka Flora se ugušila dok je spavala od trovanja ugljen-monoksidom. Njegov otac Elijas jedva je preživeo trovanje.
Postoji Diznijev stan iznad vatrogasne stanice. Veoma retko je otvoren za javnost, pa je samo šačica VIP posetilaca imala priliku da ga obiđe tokom godina. Kažu da su dekor i nameštaj netaknuti od vremena kada je Volt tu provodio dane, a kroz prozor se sa ulice vidi lampa u prozorskom okviru. Zaposleni u Diznilendu postarali su se da ta lampa uvek bude upaljena, i da simbolično označava da je Volt uvek tu, da nadzire svoj voljeni park.
Poslednje reči su misterija
Volt Dizni je preminuo od raka pluća 1966, a nekoliko dana pred smrt, pravio je beleške. Njegovim poslednjim zapisanim rečima smatra se ime jednog glumca.
Dizni je na komadu papira napisao "Kurt Rasel". Da, mi sada znamo ko je on, ali te godine Rasel je bio relativno nepoznat klinac koji je tek počeo da se bavi glumom. Američki mediji svojevremeno su pitali Rasela da li zna zbog čega je bio na umu kralju crtanih filmova, kao recimo, da li su bili u kontaktu ili ugovarali saradnju na nekom projektu. Odgovor je bio – sreli su se nekoliko puta ali nisu bili bliski. Do danas, Kurt Rasel, niti javnost, ne znaju zašto je Dizni napisao baš njegovo ime.
OBOŽAVAO je hot-dogove
I to ne kao, povremeno ih je jeo, već ih je jeo svakog dana. U frižideru u svakom prostoru u kojem je boravio, moralo je da bude viršli u kiflama. Voleo je da ih jede hladne, kao užinu između obroka.
Zanimljivo je i da su kante za đubre u Diznilendu postavljene tačno 25 koraka od najbližeg štanda sa hot-dogovima. Dizni je jednom izmerio da mu tačno toliko treba da pojede hot-dog, pa je mislio da je zgodno da na toj razdaljini postavi kantu u koju samo može da ubaci salvetu i produži dalje.
Ali je mrzeo brkove
Uvrnuto – sve osim svojih. Volt Dizni je bio brka od svoje 25. godine, pa sve do smrti. Ali, zaposleni u njegovoj kompaniji nisu smeli da imaju brkove. I to sve do 2000. godine! A do 1970, čak je i brkatim ili bradatim posetiocima navodno bilo zabranjeno da uđu u Diznilend.
I ne, nije zamrznut
Nije jasno ko je uopšte pokrenuo trač o tome da je Volt Dizni zaleđen uz pomoć kriogene tehnologije, mada američka štampa navodi da je to možda bio Vord Kimbal, jedan od animatora sa uvrnutim smislom za humor. Ne, Dizni je kremiran i urna je položena na groblju Forest Lon u Kaliforniji.