"Kafane i rokenrol su neuništivi"

U intervjuu za MONDO pjevač benda Kanda, Kodža i Nebojša Oliver Nektarijević priča o kafanama i rokenrolu, muzičkoj sceni Srbije 80-ih i 90-ih, otkriva svoje omiljene domaće i strane pjesme...

Na početku razgovora za MONDO zamolili smo Olivera da nam kaže šta banjalučka publika može da očekuje od koncerta u KSB-u 13. januara...

"Sviraćemo stare i buduće hitove, završavamo polako osmi album, deveti ako računamo ovogodišnji koncertni. U poslednjih godinu dana smo objavili tri nova singla, pesme 'Prekidi ponovo', 'Jamajka' i 'Misli dobro' i verovatno ćemo izvesti neke od tih novih pesama."

U pjesmi "Kafane i rokenrol" kažete - "Palim sva svetla nad ulicom, sijaju kafane i rokenrol..." Da li još uvijek sijaju, ili su u opasnosti da se ugase i nestanu, kafane i rokenrol?

"Nema šanse. Kafana će se eventualno kolokvijalno prozvati pabom ili kafićem, ali i u kafane i u kafiće dolaze isti gosti sa istim potrebama i istim načinom njihovog zadovoljenja. Rokenrol se tradicionalno sahranjuje od 1956, kroz vreme se samo menja razlog i motivi ljudi koji to čine, a zapravo ga je više nego ikad, samo što nije vidljiv kao nekad. Mislim da je pojava rokenrola reakcija na razvaljeni svet kakav je bio posle drugog rata, ali da će, kad definitivno počnemo da živimo u svetu koji je komponovan po nekim drugim merilima, rokenrol opet postojati, kao što su bluz, džez i gospel nadživeli robovlasničku epohu."

Šta za vas intimno predstavlja muzika i da li imate još neku veliku strast?

"Muzika je za mene nametanje volje. Prva i poslednja umetnost. Poruka iz svemira. Osim muzike, strast mi je praćenje svetske vlasti i naša novija istorija."

Kanda Kodža i Nebojša jedna je od najznačajnijih grupa iz talasa "underground" bendova 90-tih godina u Srbiji. Iako je tadašnja scena bila izuzetno bogata i po broju izdanja i po kvalitetu, nekako se čini da je mediji i kritičari potcjenjuju u odnosu, recimo, na bendove iz 80-ih godina. Da li se slažete sa tim i kako to komentarišete?

"Pre mi se čini da mediji i kritičari time prebacuju sopstvenu marginalizaciju na predmet svog bavljenja, tj. na nas, pošto je medijska i kritičarska scena 80-ih ličila na pop kulturnu javnost, a onda je postepena nestajala, da bi se danas svela na getoizirane mikro svetove, uglavnom na netu. Slušao sam svojevremeno jednog od tih kritičara iz 80-ih kako objašnjava da je od honorara za svoj prvi objavljeni tekst kupio povratnu kartu do Londona, tamo išao na koncerte, kupovao ploče, provodio se i po povratku još mu je ostala neka kinta. Ali, nije toliko ni do novca, koliko do toga da nam je bez protivljenja oteta javnost od strane slabovide i slaboumne politike udružene sa polupismenom malograđanštinom.

Scena 90-ih, čijim akterima je namenjena uloga dželata ili žrtve u bratoubilačkim sukobima, a ne da otkriva šta je ovde sve trulo, je detektovala da ovde postoji dublji problem, koji se neće rešiti time što ćemo se opijati nostalgijom, ali koga to zanima – bolje je da budemo guske u magli koje nose cunamiji svetske moći, imaćemo uvek jedne iste pesme da olakšamo sopstvene emocije, intelekt je u nekom trinaestom planu, brižljivo je potisnut u svet privatnog, u Kanadu, Nemačku, samo da nam se skloni sa očiju i ne podseća nas na to šta smo postali.

Mislim ipak da sve što smo dosad uradili kao bend govori da ne treba i ne sme da se klone ni duhom, ni telom, bez obzira ili baš zbog tog potcenjivačkog ignorisanja."

Pratite li regionalnu scenu, koji vam se bendovi dopadaju?

"Pratim, upravo slušam album 'Тешкиот глас на новите химни' Gorana Trajkoskog, nekadašnjeg pevača Anastasie i Mizara i dopada mi se. Verovatno zbog mog lokal patriotizma ili njenog vitalizma, najviše mi se ipak dopada beogradska scena, svako malo se niotkuda pojavi neka odlična stvar kao recimo 'Duhovi' od Lire Vege, 'Odsutna zvezda' Velikog Prezira ili 'Pesme Beogradu' Bitipatibi."

Možete li da nam navedete svojih top 5 domaćih i stranih pjesama?

Ne mogu, ali improvizovaću i uglavnom bez trenutno aktuelnih imena, u slučaju domaćeg top 5.

DOMAĆE:

1. Kud Idijoti - "Za tebe" Sjajan komad jugo panka.

2. Arhangel - "Vojna" Šta smo bili, šta jesmo i šta sa tim kad dođemo do kraja i sve potrošimo.

3. Totalna destrukcija - "Daje se na znanje" Svet se deli na pankere i šminkere, a ovi drugi nemaju šanse.

4. Buldožer - "Garcon de Yougoslavie" Lepo je živeti i lepo je voleti.

5. Qrve - "Ja to znam" Njuorderovsko hvatanje duha velikog grada.

STRANE:

1. David Crosby - "Somebodys Home"  Mislim da je Krozbijev "Sky Trails" jedan od najboljih ovogodišnjih albuma

2. Afghan Whigs - "Demon in Profile" U ličnom top 5 za ovu godinu, ubitačna mešavina romantike i noira u savršenom aranžmanu.

3. JAY-Z - "The Story of O. J."  Ad hoc mesto na listi, odličan spot i stara priča o predrasudama koje je teže razbiti nego atom.

4. Jason Isbell and the 400 Unit - "If We Were Vampires"   Nešvil, Amerikana i tako to.

5. The Hooten Hallers - "Further From Shore"   Prljavo i zabavno.

Za kraj razgovora za MONDO zamolili smo Nektarijevića da nam kaže koji su naredni koraci i planovi Kande, Kodže i Nebojše...

"Imamo nekoliko dogovorenih nastupa do kraja godine, novi album ćemo objaviti iduće. I da ostanemo zdravi."

Ulaznice za nastup KKN u banjalučkom KSB-u 13. januara u pretprodaji možete kupiti u Peckham Pubu, a od 11. januara moći ćete ih kupiti i u Klub Studenata Banjaluka. U pretprodaji ulaznice koštaju sedam KM, a na dan koncerta će koštati 10 KM.

Pratite MONDO i na Facebooku, Twitteru ili Instagramu