Skoro svakom vlasniku psa često se događa da dođe kući, a njegov ljubimac mu pritrčava, glasno laje i skače.
Baš u ovakvim situacijama, voljeli bismo da možemo da razumijemo šta pas želi da nam kaže.
Istraživanje objavljeno u knjizi "U odbranu pasa" doktora Džona Bredšoua pokazuje da često pogrešno tumačimo signale ljubimaca, i da oni zbog tog nerazumijevanja mogu postati nesrećni.
"Jedna od najčešćih grešaka je pokušavanje da se psu dodijele ljudske osobine ili osjećanja. Ali mi nismo isti. Kada pas ima izraz lica koji bi ljudi protumačili kao krivicu, nakon što je nešto zabrljao, ustvari prikazuje strah", objašnjava on.
Kuca koja izgleda kao da se stidi nakon što je kažnjena zapravo strahuje. U knjizi se navodi primjer vlasnice čija je retriverka svakog jutra urinirala po podu kuhinje, iako je znala da će je vlasnica izvesti.
"Pas to nije radio zato što je želio da je iznervira, već zato što, po njegovom iskustvu, svakog jutra dobija preko njuške. To je začarani krug, a na vlasnicima je da vaspitaju svog ljubimca", kaže dr Bredšou.
Dr Bredšou objašnjava i da vlasnici, ali i drugi ljudi koji dolaze u kontakt sa životinjama, često pogrešno tumače i "najobičnije" signale.
"Mahanje repom nije znak toga da je pas druželjubiv i pitom, što će vam potvrditi bilo ko koga je pas ujeo nakon što je mahao repom. Mahanje je signal koji govori - imam nešto da ti kažem".
Lajanje, takođe, ne znači samo radost ili upozorenje. Dr Bredšou kaže da lavež ima više od šest različitih značenja, među kojima su želja za igrom, radost, uzbuna…
"Začarani krug" pogrešnog razumijevanja često dovodi do nepravednog kažnjavanja ljubimca. Pas koji laje ponekad shvata da će vlasnik vikati, ali to interpretira kao igru nadvikivanja, ne prkos. Slično važi i za situaciju kada pas odnosi neki predmet koji inače ne dira, kako bi ga vlasnik pojurio što shvata kao igru. Umjesto toga, dobije po njušci.
Stručnjak za ponašanje pasa Grejem Tompson kaže da se ovakve situacije mogu izbjeći, ako ljudi razmisle o tome šta bi moglo da pokreće psa na takvo ponašanje.
"Jedna od pogrešnih teorija je i da su psi 'vukovi u srcu', i da se sa vlasnikom takmiče za mjesto vođe čopora. Čak i vukovi u čoporu su zapravo produžene porodične grupe, koje uprkos činjenici da imaju vođu, konstantno i dobro sarađuju".
"Psi se ne takmiče sa nama, pošto su domaće životinje sa bezuslovnom ljubavlju za vlasnika. Uglavnom sve rade iz želje da dobiju odobravanje, i zavisni su od nas", objasnio je on.
(MONDO)