Visok intenzitet bola u grudima uopšte ne čini vjerovatnijom pretpostavku da dotična osoba upravo doživljava srčani udar.
Osobe s najjačim bolom u grudima takođe ne moraju da dožive infarkt miokarda ni u narednih mjesec dana, kao što se to često misli, utvrdio je američi tim ljekara istražujući slučajeve više od 3.000 pacijenata.
Tačno je, međutim, ističe Ana Mari Čang, jedan od koautora studije, da to što bol nije jak ne mora da znači da nije u pitanju infarkt.
Pensilvanijski tim je na skali od 0 do 10 procenio bol više od 3.300 pacijenata koji su pristizali u hitnu službu njihove bolnice. Potom su te pacijente pratili mjesec dana. Ispostavilo se da pacijenti s najjačim bolovima u grudima nisu u tom periodu ništa češće doživljavali infarkt nego ostali.
Takođe se ispostavilo da ni to što bol u grudima traje više od 60 minuta nije pouzdani indikator srčanog udara. Osim toga, poznato je da na infarkt ne mora da ukaže samo bol u grudima, već to može da bude i bol u ruci, vilici ili stomaku.
Greške u dijagnoziranju infarkta imaju u SAD udio od 30 odsto u tužbama pacijenata za koje se isplaćuje obeštećenje. Dva do pet odsto osoba koje stvarno dožive infarkt, biva pušteno kući kao da je sve u redu.
Dok jačina bola očigledno nije dobar indikator infarkta, dolazak u hitnu službu u ambulantnim kolima jeste, jer znači da pacijent osjeća simptome za koje misli da su dovoljno ozbiljni da bi angažovao kola hitne pomoći, smatra Džejms Feldman, ljekar hitne službe Bostonskog medicinskogl centra, koji nije učestvovao u navedenom istraživanju.
(Tanjug)