Zašto nas nervira čekanje u redu

Čak i najstrpljiviji među nama teško zadržavaju prisebnost poslije pola sata čekanja u redu za kabinu, pa onda, ako vam slučajno još i odgovara to što ste probali, još toliko da biste stigli do kase i platili, a sve to na sto stepeni koliko je obično u radnjama...

Statistika kaže da, iako djeluje čudno, najbolje rezultate daje postojanje samo jednog reda. Čim imate više formiranih redova za, na primjer, različite kase u prodavnici, stvari se iz nekog razloga usporavaju.

Ipak, iako je čekanje generalno neprijatno i dosadno, realno vrijeme provedeno u čekanju nema nikakve veze sa našim doživljajem te situacije. Ponekad pet minuta može proći dok trepnete, a nekad se dva minuta razvuku do beskončnosti.

Evo nekoliko faktora koji čine da nam vrijeme provedeno u čekanju djeluje duže nego što zaista jeste.

Ako nemate šta da radite osim da piljite u jednu tačku, djelovaće vam da čekate mnogo duže nego što je to zasita slučaj. Sa druge strane, ako imate neku zanimaciju, koliko god ona bila banalna, vrijeme prolazi brže. To je jedan od razloga zašto se u liftovima tako često nalaze ogledala - ljudi vole da se ogledaju, tako im vrijeme brže prolazi.

Čim nešto počne da se "mrda", imate utisak da vrijeme brže prolazi. Zato u restoranu meni dobijemo odmah, čak i ako je prilična gužva i svima je jasno da će se konobar pojaviti tek za petnaestak minuta da primi porudžbinu. Iz istog razloga nekad će se desiti da vas ljekar pozove da uđete u ordinaciju iako ćete tamo na početak pregleda čekati još desetak, dvadeset minuta. Pacijenti se manje nerviraju ako čekaju u ordinaciji nego u čekaonici.

Anksioznost samo otežava situaciju. Ako sve vrijeme razmišljate da li je trebalo da stanete u drugi red i pokušavate da odredite koji se najbrže kreće, uvijek ćete imati utisak da ste izabrali upravo onaj najsporiji.

Neizvjesnost nas nervira. Ako čekate kod ljekara na primjer, i sestra vam kaže "Doktor će vas uskoro primiti" to će vam pasti mnogo teže nego ako vam kažu "Ljekar će vas primiti za pola sata". Čudno je, ali to potvrđuje i činjenica da ako na neki sastanak stignemo pola sata ranije, sa anđeoskim mirom čekamo dogovoreni termin, ali ako se čekanje oduži na još pet ili deset minuta obično počinjemo da se nerviramo.

Što je vrednije ono što čekamo, strpljiviji smo. Lakše ćete podnijeti čekanje u redu ako kupujete nove cipele, nego ako vam treba neka svakodnevna sitnica kao četkica za zube ili nešto slično.

Ipak, kako god okrenete, u ovo doba godine gužve ne možete da izbjegnete, tako da je bolje da se pomirite sa sudbinom. Nerviranje i svađanje sa ljudima za koje imate utisak da žele da se "ubace" preko reda, ili sa prodavačicom za koju imate utisak da je "suviše spora" neće ubrzati proces. Ide Nova godina, opustite se malo.

(MONDO)