Ne samo što čuva naše srce, snižava holesterol i utiče na nivo gvožđa u našem organizmu, badem ima povoljno dejstvo i na spermatozoide.
Svakodnevno konzumiranje 45 grama badema čuva srce, dok 30 grama sadrži istu količinu kalcijuma što je ekvivalentno četvrtini šoljice mlijeka.
Badem se svrstava se u grupu koštunjavih plodova, što znači da je u istoj "korpi", sa recimo, kikirikijem i orasima. Uz to, blizak je rođak kajsijama, višnjama, breskvama i šljivama.
Sporadični pokušaji otkrivanje blagotvornih dejstva badema na ljudski organizam potiču iz Kine. Iz ove regije badem je doživio globalnu ekspanziju – u Španiju i Portugaliju bademe su donijeli arapski trgovci, gdje se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. vijeku bademovo mleko koristili za pripremu finih deserta.
Stari Rimljani su na vjenčanjima na mladu i mladoženju su bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se proširio na tlo Evrope, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću. Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, vjerujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cijele naredne godine.
Bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, kalcijum, gvožđe – konstituenti dobrog zdravlja, svi zajedno grupisani u plodu badema. Pored toga, badem je izvrstan izvor vitamina E i B kompleksa – nijacina, tiamina i riboflavina.
Bademi posjeduju probiotička svojstva, sa kojima povećavaju nivo dobrih bakterija u crevima i doprinose zdravlju organa za varenje.
Vodeći su izvor vitamina E u hrani, jer sadrže alfa-tokoferol, moćni antioksidans koji ima sposobnost snižavanja holesterola od 8 do 12 odsto. Nekoliko značajnih epidemioloških studija potvrdilo je da bademi štite srce, piše "Kosmopolitan". Da biste izbegle srčane bolesti dovoljno je svakodnevno pojesti 45 grama ovog dragocenog voća.
Velike količine mangana i bakra u bademu čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju zdravlje kostiju, stabilan krvni pritisak, a podstiču i optimalan rad štitne žlijezde. Veoma je koristan i za držanje dijete, jer daje osjećaj sitosti, što je veoma važno u borbi protiv gojaznosti.
Badem se smatra afrodizijakom za muškarce jer igra važnu ulogu u širenju krvnih sudova i postizanju erekcije – bogat je aminokiselinom argininom. Redovan unos badema bitan je i za zadovoljavajući broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.
(MONDO)