Iako je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta i raznih bolesti srca, psiholozi tvrde da on može postati i naš prijatelj.
Kada smo pod stresom, srce nam brže lupa, ubrzano dišemo i počinjemo da se znojimo. Iako je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta i raznih bolesti srca, psiholozi tvrde da on može postati i naš prijatelj.
Ljekari tvrde da stres nikako nije dobar za zdravlje, da povećava rizik od kardiovaskularnih i drugih bolesti, ali psiholog Keli Mek Gonial smatra da stres ne mora da bude toliko štetan za naše zdravlje, ukoliko na njega gledamo pozitivno.
Studija koja je sprovedena u Americi, pratila je zdravlje 30.000 odraslih ljudi tokom osam godina. Naučnici su ispitivali učesnike o tome koliko su imali stresnih situacija prethodne godine, kao i tome da li učesnici smatraju da je stres loše uticao na njihovo zdravlje.
Rezultati su pokazali da nam stres skraćuje život za 43 odsto, ali samo ukoliko ljudi vjeruju da stresne situacije loše utiču na njihovo zdravlje. Oni koji su često pod stresom, a vjeruju da to nema negativan uticaj na njihovo zdravlje, imaju najmanji rizik od iznenadne smrti - niži čak i od onih koji imaju malo stresnih situacija tokom godina.
Psiholog Keli Mek Gonial tvrdi da zapravo nije stres taj koji "ubija" ljude, već njihov negativan stav i mišljenje da su stresne situacije loše po njihovo zdravlje. Zato je, smatra ona, važno da na stres gledamo pozitivno.
Naučno je dokazano da ukoliko promijenimo svoj stav prema stresu i počnemo da razmišljamo na pozitivan način, naše tijelo će promijeniti način "odgovora" stresnim situacijama, što će na naše zdravlje imati pozitivne posljedice, tvrdi psiholog.
VIDEO
Ubrzan rad srca, urbzano disanje i znojenje, znaci su anksioznosti, sa kojom se obično susrećemo u stresnim situacijama. Uglavnom ih posmatramo kao negativne, ali Mek Gonial smatra da nas tijelo na ovaj način ustvari samo priprema za suočavanje sa izazovom.
"Lupanje srca priprema vaše tijelo na reakciju, a to što ubrzano dišete nije problem, jer vam na taj način više kiseonika stiže do mozga", objasnila je Mek Gonial. Učesnici koji su naučili da stres posmatraju kao nešto pozitivno, nešto što im pomaže da bolje rade, bili su manje nervozni i imali su više samopouzdanja, naglašava psiholog.
Kada smo pod stresom i srce počne brže da kuca, a krvni sudovi se proširuju. Međutim, kod ljudi koji na stres gledaju pozitivno, krvni sudovi se u ovim situacijama ne proširuju, što je važno za očuvanje zdravlje srca.
"Stres može da ima zaista loše, čak i fatalne posledice, ali svojim načinom razmišljanja i ponašanjem, vi određujete da li će posljedice stresa biti dobre ili loše", tvrdi Keli Mek Gonial.
(MONDO, foto: Guliver/Getty/Thinkstock)