Zašto je med zdraviji od šećera

"Šećer je šećer, a med je (većinom) šećer", objašnjava nutricionista Kejt Kantor i dodaje da, ukoliko treba da birate između ove dve stvari, ona "lepljiva" je uvek bolji izbor.

Organizam hranu pretvara u glukozu kako bi je iskoristio kao "gorivo". Što su namirnice složenije, kao što je slučaj sa ugljenim hidratima, organizam se više napreže da ih pretvori u glukozu.

Šećer se 50 odsto sastoji od glukoze, 50 odsto od fruktoze - šećera koji se najčešće nalazi u voću, i organizam ga obrađuje veoma lako, zbog čega se povećava nivo glukoze u krvi. Ono što organizam ne može da obradi, skladišti se u telu, odnosno pretvara se u masti.

Med je, takođe, najvećim delom šećer, ali se sastoji od 30 odsto glukoze i manje od 40 odsto fruktoze. U medu se nalazi dekstrin, vrsta skrobnog vlakna, ali i još oko 20 različitih vrsta šećera, od kojih je većina složenih. To znači da je telu potrebno više energije da bi med pretvorio u glukozu, zbog čega telo akumulira manje kalorija iz meda nego iz šećera.

U zavisnosti od toga iz kog regiona je med, u njemu se nalaze i tragovi različitih biljaka koje pčele prenesu leteći sa cveta na cvet. Dakle, u njemu se najčešće nalaze i male količine minerala, kao što su cink, selenijum i neki vitamini. Pored toga, med ne sadrži nikakve aditive zbog toga što se razlaže u prirodi.

Kao što je slučaj sa svim namirnicama, ne treba preterivati ni sa unosom meda, ali ukoliko treba da birate između šećera i meda, uvek izaberite ovo drugo.