Davanje novorođenčeta majci u naručje odmah po rođenju, kako bi se ostvario direktan kontakt kože na kožu, u svetu se naziva "kengur metoda". Saznajte zbog čega je ona značajna za bebu i majku.
Beba se razdvaja od mame, što je u psihološkom i emotivnom smislu remeti, jer je do tog trenutka bila udobno smeštena u materici, gde je u svakom trenutku osećala vezu sa majkom i slušala ritam otkucaja majčinog srca.
Iz te divne ušuškanosti, ona odjednom prelazi u sasvim novi svet, gde je odvojena od majke i nalazi se u rukama nekih stranih ljudi. Da bi taj prelaz bio što bezbolniji za bebu, poželjno je da u prvim satima nakon rođenja provede vreme uz majku, u zagrljaju koji podrazumeva direktan dodir kože na kožu. Ovaj metod se zove "kengurska nega" ili "kengur metoda", čiju blagotvornost potvrđuju novija naučna istraživanja, piše "Jumama".
Terapija za prevremeno rođene bebe
"Kengur metoda" je tehnika koja se praktikuje kod novorođenih beba, naročito onih koje su prevremeno rođene. To je tehnika koja podrazumeva da majka odmah nakon porođaja drži svoje mezimče pripijeno uz telo, radi međusobnog zbližavanja. Ova metoda ima i terapijsko dejstvo na prevremeno rođene bebe, a nastala je u delovima planete gde vlada veliko siromaštvo i gde ne postoje inkubatori.
Naime, kasnih 70-ih godina prošlog veka, u Bogoti (Kolumbija) je primećeno da je veliki broj prevremeno rođenih beba ostao u životu samo zahvaljujući tome što su ih majke prigrile uz golo telo i tako ih držale satima. Kod beba koje su prevremeno rođene, a nisu imale ovakvu vrstu odnosa sa majkom nakon rođenja, smrtnost je bila daleko veća, a kao glavni uzrok navodi se nedostatak pažnje. Naučnici koji su se bavili ovim istraživanjem tvrde da su bebe koje su velikim delom dana bile pripijene uz svoju mamu, ne samo preživele, već su fantastično brzo napredovale.
Ovu metodu sprovode uglavnom mame, ali to svakako nije "rezervisano" samo za njih. Za majke je koristan jer podstiče laktaciju, ali i tate mogu da uživaju držeći svoje mezimče u naručju na ovaj način, i tako ostvare bliskiji i dublji odnos sa njim.
"Kengurska nega" podrazumeva da se beba, koja na sebi ima samo pelene, pripije uz majčine gole grudi, dok se preko nje ogrne ćebence ili komad majčine odeće. Ova tehnika je dobila naziv upravo zbog toga što je pomenuti položaj nalik onom u kojem majke kenguri nose svoje bebe.
Za bebe koje su prevremeno rođene, uobičajeno je da u maminom naručju - tačnije u kengurskom zagrljaju, provedu oko dva-tri sata svakodnevno, bar tokom prvih mesec dana.
Za ostale bebe, koje su rođene u terminu i sasvim zdrave, ne postoji vremensko ograničenje koliko treba da traje ovaj tip nege. Neki roditelji drže bebu u naručju dokle god to odgovara i njima i bebi.
Stručnjaci u Americi preporučuju da roditelji praktikuju "kengur metodu" sve do detetove druge godine, a procenjuje se da na svetu trenutno postoji oko 200 institucija u kojima se na neonatološkom odeljenju praktikuje ova tehnika.
Korist imaju i majke
Zašto bliskost izražena na ovakav način daje toliko koristi bebama? Pre svega, kod beba se stabilizuje srčani ritam, poboljšava se ritam disanja, svi organi se bolje snabdevaju kiseonikom, povećava se vreme spavanja... Primećeno je i da bebe koje se drže na ovaj način manje plaču, smirene su i brže napreduju. Od ove tehnike koristi imaju i majke, a ne samo bebe. Kod njih je registrovana bolja proizvodnja mleka, što im daje sigurnost u svoju ulogu majke i osećaj da se na pravi način brinu o svojoj bebi. Takođe, neizbežan efekat je i taj što se veza između majke i bebe brže razvija, dublja je, a kao rezultat se javlja uzajamna bliskost.
Pospešuje rast i razvoj
Kada majka prigrli svoju bebicu na ovaj način, ona se priljubi uz njene grudi i zaspi za svega nekoliko minuta.
Istraživači su primetili i da se temperatura majčinih grudi menja i prilagođava bebinim potrebama. Drugim rečima, ako je bebi vruće - temperatura majčinih grudi pada, a ako joj je hladno - temperatura raste, kako bi bebi bilo toplije.
Naučnici objašnjavaju da prevremeno rođene bebe brže napreduju kada ih majke drže u takozvanom kengurskom zagrljaju zbog toga što, kada beba više i bolje spava, i kada ima idealnu telesnu temperaturu, njen organizam čuva energiju i preusmerava je na vitalne procese, pa se beba razvija i raste bržim tempom.
Nije zanemarljiva ni činjenica da "kengurska nega" ima pozitivan uticaj i na razvoj bebinog mozga i moždanih aktivnosti.
Daljim istraživanjima je dokazano da ima pozitivan uticaj i na razvoj socijalizacije, odnosno da su deca kod koje je primenjivana ova tehnika, kasnije u životu bila bolje uklopljena u zajednicu i imala bolje komunikacijske veštine. Isto tako, podstiče se emotivni i kognitivni razvoj beba.