Iako se obrezivanje najčešće radi kada je muško dete još uvek beba, stručnjaci ga preporučuju i odraslim neobrezanim muškarcima.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da je kod muškaraca koji su obrezani stariji, u uzrastu od 35 i više godina, rizik od pojave raka prostate pao za čak 45 odsto, piše "Everyday Health". Kod muškaraca koji su obrezani tokom prve godine života, taj rizik je smanjen je za 14 odsto, što je naročito važno za rizične grupe. Inače, tri različita istraživanja su dokazala da obrezivanje igra zaštitnu ulogu i kod zaraze HIV-om, a istraživanja sprovedena u Keniji, Južnoafričkoj Republici i Ugandi pokazala su da obrezivanje smanjuje mogućnost infekcije HIV-om za čak 60 odsto. Nekoliko istraživanja je otkrilo da neobrezani dečaci imaju mnogo veće šanse da dobiju infekciju urinarnog trakta u odnosu na neobrezane. Prema istraživanju koje je 2012. godine objavio Kanadski zdravstveni list, rizik od infekcija kod neobrezanih dečaka je smanjen za 88 odsto. S druge strane, Kraljevsko holandsko udruženje lekara (KNMG) se založilo za prestanak obrezivanja dečaka, saopštivši da je takav zahvat medicinski nepotreban i da krši prava deteta. KNMG, organizacija stara 160 godina koja okuplja 46.000 holandskih lekara, smatra da se tim zahvatom krši "telesni integritet". Inače, većina obrezivanja u Holandiji se vrši iz verskih razloga, bez ikakve medicinske potrebe. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2007. godine, oko 30 odsto muškaraca u svetu je obrezano.