Mnogi se posle godišnjeg odmora teško vraćaju radnim obavezama. Ako je posao loš i slabo plaćan, depresija posle odmora je izvesna.
"Ako se posle povratka sa godišnjeg odmora osećate loše, ne radi vam se i nemate elana verovatno vam treba promena posla. Inače je primetno da na ovim prostorima poslovi koje ljudi rade donose nedovoljno profesionalne i materijalne satisfakcije. Drugi mogući razlog lošeg raspoloženja posle godišnjeg odmora jeste da taj odmor nije bio dovoljan. Odmor bi, ako je valjan, trebalo da donese resetovanje i želju za povratkom svakodnevnom životu. A mi mu se teško vraćamo, jer često nemamo čemu da se radujemo", kaže za "Novosti" profesor dr Milan Milić, psihijatar. Iako se često ovo stanje naziva depresijom, to nije ni blizu kliničke slike takvog poremećaja. Najčešće se ljudi osećaju bezvoljno, sa umanjenom energijom, apatijom, nervozom i anksioznošću. A iza svega obično se krije činjenica da se nisu ni odmorili kako valja. Poenta odmora od posla je resetovanje našeg mentalnog sistema. Da bismo sebe doveli u takvo stanje, moramo da se izmestimo iz svakodnevnog okruženja. Ali mozak je složen i nije mu dovoljno da se samo odmara, traži da se uključi u druge aktivnosti. "Potrebno je okupirati mozak nečim drugim, a mi smo skloni ka pasivnom odmoru. Generalno, ljudi na ovim prostorima kao da ne znaju da se odmaraju. Većina, ako ima uslove, otputuje, jer je to prečica kojom se dolazi do svesti da više ne radimo. Time donekle ubrzavamo proces izmeštanja našeg mentalnog okvira iz standarda svakodnevice. Ali, to nije uvek neophodno, jer možete se odmoriti i bez putovanja, samo morate zaista da se relaksirate", kaže dr Milić. On objašnjava da se najbolje i najlakše odmaraju ljudi koji imaju neke hobije, jer takve delatnosti apsorbuju njihove kreativne radne i fizičke potencijale, lako ih izmeštaju iz naporne svakodnevice i resetuju. Današnji manir vezan za mnoga radna mesta, da se posao ne ostavlja ni na odmoru, a telefon i mejlovi proveravaju svakodnevno i kada ne radite može, takođe, da pokvari odmor i izazove anksioznost. Posle treba mnogo energije da se povratite na režim odmora. "Svaki stres ima limit kad počinje da biva netolerabilan za naš organizam i počne da ostavlja posledice. Ako se vratio na posao posle nedovoljno odmora, a radnik zna da pred sobom ima pola godine ili godinu rada do sledeće pauze, to nekada može da bude okidač za anksioznost ili depresiju. Isto važi i za povratak na nezadovoljavajući posao koji nas frustrira", kaže dr Milić. Nema pravila koliko vremena je potrebno da biste se zaista odmorili i sa elanom se vratili radnim obavezama. To je uglavnom individualno. Prema rečima dr Milana Milića, ako govorimo o proseku, većini ljudi potrebno je najmanje tri nedelje odsustva sa posla za zaista kvalitetan odmor.