Prekomerna upotreba antibiotika i, posledično, otpornost na ovu vrstu lekova biće prvi uzrok smrti u svetu 2050. godine.
Kako se navodi, usled otpornosti na antibiotike godišnje će na globalnom nivou od 2050. godine stradati oko 10 miliona ljudi, najviše u Aziji 4,7 miliona i u Africi 4,1 milion. Za Evropu autori studije očekuju da otpornost na ove lekove bude uzrok smrti u oko 390 hiljada slučajeva, u SAD 317 hiljada.
Kancer, kao drugi uzrok smrti, od 2050. godišnje će odnositi oko 8,2 miliona ljudi, šećerna bolest 1,5 miliona, dijareja 1,4 miliona i nesreće na putevima 1,2 miliona, predviđaju stručnjaci.
U studiji se dalje precizira da će u narednih 35 godina, usled otpornosti na antibiotike, u svetu prerano umreti oko 300 miliona ljudi, dok danas zbog istog uzročnika godišnje život izgubi oko 700 hiljada ljudi, od kojih 50 hiljada u Evropi i SAD.
Studija dalje otkriva da je svetska potrošnja antibiotika porasla 40 odsto u periodu između 2000. i 2010. godine.
Među bakterijama koje pokazuju rezistenciju na antibiotike, prema autorima ovog istrazivanja, figurišu plućna klepsijela, ešerihija koli i stafilokoka, a sve veću otpornost na lekove pokazuju i uzročnici HIV-a, tuberkuloze i malarije.