Drage dame, ovo vam se sigurno desilo, ako ste barem jednom obule cipele sa visokom štiklom.
Maksimalno si se skockala, obula svoje cipele i sada se zadovoljno ogledaš. Osećaš se neverovatno, kao da je ceo svet tvoj. Sada treba da izađeš iz kuće i tada već počinje bitka - silazak niz stepenice u cipelama sa vrtoglavom potpeticom. Već se pomalo kaješ što si ih obula, a na licu ti se vidi da doživljavaš nešto vrlo blisko paničnom napadu. OK, nekako si uspela da siđeš i u sebi govoriš: "Bravo, uspela si!" U tom trenutku već shvataš da te pomalo bole stopala. Ali, sišla si niz stepenice, to te ohrabruje i čini ti se da ćeš već nekako izdržati. Stigla si u klub i bol koji osećaš u stopalima umanjuje to što super izgledaš! Pokušavaš da đuskaš i da ne razmišljaš ni o čemu drugom. Nakon dva sata igranja i stajanja, postaje ti jasno da nećeš izgurati veče do kraja u štiklama. Imaš utisak da ti se sva krv sjurila u prste na nogama, a mali prst već gotovo da ne osećaš. Boli te! Trenutno mrziš svoje cipele onoliko koliko si njima bila oduševljena pre nego što si izašla u grad. Treba ti stolica, što pre. Dok se gegaš na nogama, prebacuješ težinu sa jedne na drugu nogu, nadaš se da niko ne gleda u tebe. Boriš se, ali na kraju moraš da prihvatiš istinu - izuvaš se i obuvaš baletanke koje si ponela u torbi "za svaki slučaj". Osećaš olakšanje! Zaklinješ se sebi da više nećeš obuvati cipele sa visokom štiklom i održaćeš obećanje - ali samo dok ne ugledaš neke zbog kojih će ti zastati dah.