Boja očiju je toliko specifična, da teško da ćete na svetu naći nekoga ko ima oči identične boje kao vi.
Za boju očiju odgovorno je mnogo gena. Ne samo dva, jedan za svetle i jedan za tamne oči, kao što se ranije mislilo, već čak 12 ili 13 varijacija gena daju konačnan rezultat i "odlučuju" o boji. Svi ovi geni, osim na boju očiju, utiču i na razne druge stvari u vezi s našim telom. "Jedan od njih, konkretno NCX-4, primera radi, osim što je povezan sa tamnom bojom očiju, kontroliše i određene proteine koji utiču na naš doživljaj bola", objašnjava za "Dejli mejl" dr Jari Luelajnen, sa katedre za molekularnu biologiju Univerziteta Džon Mur u Liverpulu.
Boju naše kože, kose, očiju, određuje prirodni pigment melanin. Količina melanina u dužici oka, određuje da li ćemo imati plave, zelene ili smeđe oči, i to tako što je boja oka tamnija, što je melanina više. Dakle, tamnooki imaju najviše melenina, oni koji ga imaju manje, imaće svetlosmeđe ili zelene oči, dok plavooki gotovo da nemaju melanina u dužici. Boja očiju je toliko specifična, da teško da ćete na svetu naći nekoga ko ima oči identične boje kao vi.
Da krenemo redom, evo šta sve boja očiju otikriva o nama.
Poreklo: Naučnici su 2008. godine otkrili da su svi ljudi na svetu koji imaju plave oči genetski povezani, i da vode poreklo od istog zajedničkog pretka kod kojeg se pre nekih 6.000 do 10.000 godina desila mutacija gena koja je za rezultat imala svetle oči. Do tada, svi ljudi su bili tamnooki. "Mutacija koja je uticala na gen OCA2 u našim hromozomima bila je 'prekidač' koji je bukvalno 'isključio' opciju tamnih očiju kod ljudi kod kojih bi se ta mutacija desila", objašnjava Hans Eiberg, sa Univerziteta u Kopenhagenu, Ukratko, ova mutacija je ograničila mogućnost stvaranja melanina, što je za rezultat imalo pojavu plavih očiju, bukvalno prvi put u istoriji čovečanstva. Dakle, svi plavooki ljudi na ovom svetu imaju tog konkretnog zajedničkog pretka, prenosi Medical Daily.
Kako podnosimo bol: Boja očiju može da nam otkrije i ponešto o toleranciji na bol. U studiji na tu temu koja je objavljena prošle godine navodi se da žene sa svetlim očima po svoj prilici lakše podnose bolove na porođaju od tamnookih. Ne samo da su plavooke žene fizički bol ocenjivale kao manje strašan, već su prijavljivale i niži nivo anksioznosti, depresije i negativnih misli. "Na naš stepen tolerancije na bol utiču različiti faktori, kao što su pol, starost, ali i boja kose i očiju", kaže dr Ina Belfar, genetičar sa Univerziteta u Pitsburgu, koja je vodila studiju o kojoj je reč."Naše istraživanje je pokazalo da riđokosi ljudi imaju viši stepen otpornosti na anesteziju, kao i da su skloniji anksioznim epizodama, dok osobe sa tamnijom bojom očiju imaju generalno pojačanu fiziološku reaktivnost." Rezultati nekih ranijih studija nagoveštavaju da boja očiju može da ukaže i na to kako podnosimo alkohol. Osobe čije su oči svetlije boje bolje podnose alkohol od tamnookih.
Ponešto o ličnosti: Studija sprovedena u Australiji pokazala je da su ljudi sa svetlim očima generalno teži za saradnju i mnogo više takmičarski nastrojeni od tamnookih. Spremnost na saradnju je osobina ličnosti koja se tipično povezuje sa empatijom, velikodušnošću i saosećanjem. Istraživači sa dva različita univerziteta u Australiji analizirali su karakterne osobine 336 ispitanika, a rezultati su pokazali da su osobe sa tamnijom bojom očiju generalno spremnije na saradnju od plavookih ljudi sa severa Evrope. Ovo je, doduše, malo nategnuto, ali objašnjenje ide manje-više ovako: pre više hiljada godina, svetlooki severnjaci su doživljavani kao atraktivni, idealni partneri, tako da su možda zbog toga do danas ostali takmičarski nastrojeni i pomalo arogantni.
Da li nam se može verovati: Da li je moguće da su osobe sa smeđim očima pouzdanije od plavookih? U nedavno sprovedenom istraživanju, ispitanicima su pokazane fotografije lica 40 devojaka i 40 mladića, a zatim se o njih tražilo da procene koliko su pouzdane osobe sa slika. Smeđooki ljudi generalno se doživljavaju kao mnogo pouzdaniji nego plavooki.
Koje nam bolesti prete: Pojedine studije boju očiju povezale su i sa rizikom od određenih bolesti. Istraživanje sa Univerziteta Kolorada iz 2012. godine ukazuje da su osobe sa svetlim očima pod znatno nižim rizikom od obolevanja od vitiliga, stanja koje izaziva gubitak pigmenta u pojedinim zonama, tako da je koža mestimično prošarana upadljivo bledim površinama. Svetla boja očiju takođe znači i da je osoba osetljvija na UV zrake, što donosi i povišen rizik od melanoma srednje očne ovojnice, tako da lekari plavookima savetuju da leti ne mrdaju iz kuće bez naočara sa kvalitetnom UV zaštitom.