Dečji crteži mogu da otkriju mnogo toga o ličnosti mališana, kao i načinu na koji doživljava svoju okolinu.
Dete je u prvom trenutku apstraktni slikar, jer u svojim crtežima ne oblikuje predmete po sličnosti, već to radi ekspresivno i spontano.
Ta ekspresivnost se postepeno smanjuje, a samim tim i njihova stvaralačka snaga - jedan od uzroka se može naći kod racionalnog pristupa detetu od strane roditelja. Međutim, tu je i faktor nastave u školama i tok usmeravanja dece ka praktičnom životu.
Prilikom upotrebe dečjih slika u dijagnostici ne gledaju se samo boje, već je pažnja usmerena i na linije, figure, njihove dimenzije, raspored, položaj i drugo. Poznato je da kada dete crta svoju porodicu i ukoliko je jedan od roditelja nacrtalo znatno većim od drugog, to znači da je taj roditelj dominantan u porodici.
Boja na crtežu otkriva dečji emotivni život i devojčice ih, uglavnom, više i sa većim uživanjem upotrebljavaju.
Upotreba toplih boja otkriva spontanost, sklonost ka zabavi, iskrenu osećajnost, dok deca kontrolisanog ponašanja radije upotrebljavaju hladne boje i u pitanju su racionalni, povučeni, često agresivni i osvetoljubivi mališani.
Kako piše Vladislav Panić u svojoj knjizi "Umetnost i psihologija," ta deca dolaze iz porodica koje ih suviše kontrolišu, tako da su naviknuta da potiskuju svoje nagone i kontrolišu svoje emocije.
Svaka boja posebno ima svoju ulogu, pa preterana upotreba crvene može biti znak uznemirenosti i agresije, dok su deca koja upotrebljavaju pretežno žutu boju obično srećna i detinjasta.
Zelena je znak nedostatka iskrenosti, pre svega emocionalne, dok je povećano korišćenje crne znak pomanjkanja emocija, izuzev straha koji i jeste uzrok "zakržljalosti" drugih emocija.
Plava boja označava potrebu za uvažavanjem sredine od koje dete beži i koja se odbija ili potrebu koja se zadovoljava. Praktično, to znači da u prvom slučaju dete ceni društvo, ponaša se normalno, ali je povučeno i usamljeno, dok u drugom ono voli društvo, takođe prihvata norme, ali nije usamljeno, već se rado druži.
Zanimljivo je značenje smeđe boje kao dominantne, jer se obično sreće kod mališana koji su rasli u uslovima preteranih higijenskih zahteva.
Što se tiče linija i figura, kroz njih se može otkriti pravac i stepen samokontrole, stepen dominacije razuma i sudova realnosti. To znači da tanke, iskidane i usamljene figure otkrivaju krute i neprilagođene mališane, zaobljene - nežnu i skromnu prirodu, za razliku od izduženih linija i figura, koje su znak agresivnosti.
U proceni dečje ličnosti, od izuzetnog je značaja i prostor - crtež koji prelazi ivice papira znak je bezobzirnosti prema željama, zabranama i ova deca su nezrela i usamljena, dok srazmerno korišćenje prostora otkriva sređen, uravnotežen i privlačan karakter.