Vodič za ozbiljne pivopije

Svi razlikuju flaširano, točeno, tamno, svetlo pivo, ali iskusni poznavaoci znaju da postoji mnooooogo više od toga.

Oni koji baaaaš vole ovo alkoholno piće, u šali kažu da je hrana luksuz, a pivo potreba. Njima će se sigurno svideti i to što se pivo se ponekad naziva tečnim hlebom, ali to je zbog toga što se za spremanje koriste žitarice i kvasac.

Kako nastaje pivo

"Zrno skroba se nakvasi, stavi u određene uslove, a onda počinje da klija, izbacuje mali izdanak. Proces se tada prekida, skrob se suši, skrobni šećer se razlaže na jednostavne šećere, a dobija se sladovina koja se melje, kvasi se i stavlja na određenu temperaturu. Posle toga se stavljaju kvasci koji se hrane šećerima i stvaraju alkohol, odnosno počinje postupak fermentizacije. Voda se dodaje kao rastvarač sladovine, a uloga hmelja je kao konzervans - sadrži dosta antioksidanata koja sprečavaju da se pokvari. Takođe, treba dodati da se većina piva pravi od ječma, ali se mogu praviti i od pirinča, kukuruza, ovsa ili pšenice."

Vrste piva

"Vrste piva razlikuju se po načinu na koji se prave. Najpopularniji tip su pils piva - 90 odsto piva na svetu su pils, a dobila su naziv po gradu Plzenu u Češkoj, odnosno Pilsenu kako se izgovara na nemačkom”, ispričao je Luković.

Osim toga, postoje i piva gornjeg i donjeg vrenja, u zavisnosti od vrste kvasca koji se koristi. Piva gornjeg vrenja su mutnija, ne filtriraju se i u njima se vidi talog od kvasca.

"Lageri, kao najmodernija vrsta su piva donjeg vrenja i uglavnom su svetle boje. To su prava letnja piva, laganijeg, osvežavajućeg ukusa, nisu mnogo gorka. Kada je reč o hrani, uz ovu vrstu se generalno biraju i lakši obroci, a dobar izbor je na primer piletina sa roštilja."

Kao vrsta postoje i bela, odnosno vit ili vajs piva, koja se prave od pšenice."U njih se tradicionalno dodaje kora gorke narandže i/ili korijander. Uz ovu vrstu se najbolje kombinuje morska hrana, rižoto sa škampima, riba, pasta karbonara..."

Ako ste nekada zagledali pivske ambalaže, verovatno ste primetili da postoje i takozvana staut (stout) piva.

"Tradicionalno se proizvode u Dablinu, a natpis staut označava pivo intenzivnijeg ukusa, jače je obojeno od običnog porter piva. Razlika koja se primećuje u odnosu na ostale vrste je da staut miriše na kafu, karamelu, crnu čokoladu, dim, a sve to zbog pečene, odnosno dimljene sladovine koja se koristi.”

A kada već govorimo o pivima iz tog dela sveta...

"Ejl je tradicionalna vrsta ovog alkoholnog pića iz Velike Britanije, i to je pivo gornjeg vrenja. Ejlovi su prepoznatljivi po tome što imaju manje pene jer su manje gazirani, a sve to je zbog načina fermentacije."

U bolje snabdevenim prodavnicama, sigurno ćete na policama ugledati i takozvana trapist piva.

"Ova vrsta piva dobila je naziv po monasima koji proizvode sir i pivo. Takvih manastira u svetu trenutno ima još samo 11, od čega sedam u Belgiji i dva u Holandiji. Za svako pivo na čijoj ambalaži piše trapist, možete da budete sigurni da je proizvedeno u okrivu manastira i da su ga napravili monasi. To je pivo gornjeg vrenja, uz koji je najbolje prezalogajiti kockicu čokolade, pitu ili štrudlu sa orasima... U svakom slučaju, nešto slatko, ali ne kremasto."

Drage pivopije, ovaj poznavalac piva podelio je sa nama još nekoliko korisnih informacija.

"Pils i lager piva se piju što hladnija - do najviše pet stepeni Celzijusovih jer se tako najbolje oseća njihov ukus, dok je idealno da ejl i trapist piva budu malo toplija, najviše do deset stepeni Celzijusovih."

I, još nešto...

"Pivo je najbolje piti iz staklene čaše, što debljeg stakla kako bi duže čuvala temperaturu. Pena je jako bitna jer praktično služi kao poklopac u odnosu na spoljnu temperaturu. Takođe, u mehurućima ugljen-dioksida u peni, nalazi se puno gasa koji tera arome napolje. To znači da pivo sa penom intenzivnije miriše i duže će ostati hladno, iako mnogi ne vole penu."