Nije sunce to koje nam "prži" kožu i ostavlja crvene tragove, već do opekotina dolazi usled odbrambenog mehanizma našeg tela.
Štetni zraci u sunčevom svetlu izazivaju oštećenje DNK ćelija naše kože. U zavisnosti od toga koliko je štetno, UV zračenje je podeljeno na tri tipa: UVA ima manje energije, dužu talasnu dužinu i zahvaljujući ovim zracima dobijamo fin ten; UVB su talasi srednje dužine koji mogu dovesti do opekotina; UVC je zračenje kratke talasne dužine, a najveće energije, ali nema uticaj na našu kožu jer se uglavnom apsorbuje u atmosferi.
Kada receptori u ćelijama kože - melanociti - detektuju UVA zrake, počinju da proizvode melanin i tako potamnjuju kožu. Dakle, “po"ao" melanina je da apsorbuje štetne zrake pre nego što oštete kožu i ostave opekotine.
Međutim, kada je reč o u UVB zracima, oni oštećuju DNK ćelija. Ukoliko previše ćelija bude uništeno i oštećeno na ovaj način, organizam reaguje tako što stvara opekotine. Takođe, na mestima gde su nastale opekotine, povećava se protok krvi, kako bi se organizam pre izlečio. Nakon nekog vremena dolazi do ljuštenja kože, odnosno, tako telo izbacuje sve ćelije uništene UVB zracima.
Da biste sprečili oštećenja i stvaranje opekotina na koži, stručnjaci preporučuju da izbegavate sunčanje u periodu kada je zračenje najjače - od 11 do 16 časova. Takođe, preporučljivo je da uvek nanosite zaštitnu kremu za sunčanje.