Proizvođači pojedinih lekova za dijabetes upozoravaju da određeni medikamenti mogu da imaju opasne neželjene efekte.
Kompanija Janssen Cilag Kft I Agencija za lekove i medicinska sredstava upozoravaju da lekovi invokana (kanagliflozin), vokanamet (kanagliflozin/metformin) i jardiance (empagliflozin) mogu da imaju neželjene efekte opasne po život, a o tome su obavestili i zdravstvene radnike.
U pismu poslatom zdravstvenim radnicima objašnjeno je da postoji ozbiljan rizik od pojave komplikacije - dijabetičke ketoacidoze, koju karakteriše suvoća kože i vidljivih sluznica, mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, ubrzano i duboko disanje, opšta slabost, poremećaj svesti. Pri komplikacijama, žeđ je jako izražena, a prati je obilno mokrenje.
Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstava detaljno piše:
Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji su na terapiji SGLT2 inhibitorima (kanagliflozin, dapagliflozin ili empagliflozin) zabeleženi su ozbiljni slučajevi dijabetičke ketoacidoze, koji su ponekad bili opasni po život.
Kod određenog broja ovih slučajeva, prikaz stanja bio je atipičan, sa samo umereno povećanim nivoima glukoze u krvi. Ovakav atipičan prikaz dijabetičke ketoacidoze kod pacijenata sa dijabetesom može da odloži dijagnozu i lečenje.
Pacijente koji su na terapiji SGLT2 inhibitorima treba testirati na ketone u slučajevima kada pokazuju simptome acidoze, kako bi se sprečilo odlaganje dijagnoze i lečenja pacijenta.
Slučajevi dijabetičke ketoacidoze zabeleženi su i kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 koji su uzimali SGLT2 inhibitore. Lekari podsećaju da dijabetes tipa 1 nije odobrena indikacija za ove lekove.
Kod pacijenata na terapiji SGLT2 inhibitorima (kanagliflozin, dapagliflozin i empagliflozin) zabeleženi su ozbiljni slučajevi dijabetičke ketoacidoze, koji su ponekad bili opasni po život, a od kojih je većina zahtevala hospitalizaciju. Do polovine slučajeva se pojavilo tokom prva dva meseca terapije. Jedna trećina slučajeva se odnosila na neodobrenu (off-label) primenu kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1. U nekim slučajevima, neposredno pre ili istovremeno sa pojavom ketoacidoze, kod pacijenata su bili prisutni: dehidratacija, smanjen unos hrane, gubitak telesne težine, infekcija, hirurška intervencija, povraćanje, smanjenje doze insulina ili loša kontrola dijabetesa.U određenom broju slučajeva prijavljene su atipične umereno povišene vrednosti glukoze ili vrednosti glukoze ispod 14 mmol/L (250 mg/dL), dok je hipoglikemija zabeležena u jednom slučaju. Bilo je takođe slučajeva ketoacidoze ubrzo nakon prestanka primene SGLT2 inhibitora.
Mehanizam nastanka dijabetičke ketoacidoze povezane sa primenom SGLT2 inhibitora nije ustanovljen. Dijabetička ketoacidoza se obično razvija kada je nivo insulina previše nizak. Dijabetička ketoacidoza se najčešće pojavljuje kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 i obično je praćena visokim nivoom glukoze u krvi (većom od 14 mmol/L). Međutim, u određenom broju slučajeva nivoi glukoze u krvi su bili samo neznatno povišeni, za razliku od tipičnih slučajeva dijabetičke ketoacidoze.
Preporučuje se da se pacijenti koji uzimaju SGLT2 inhibitore testiraju na ketoacidozu kada im se pojave znaci ili simptomi metaboličke acidoze, kako bi se preveniralo odlaganje dijagnoze i lečenja pacijenata. Ako se sumnja na ketoacidozu, terapiju SGLT2 inhibitorima treba prekinuti. Ako se ketoacidoza potvrdi, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kako bi se ona korigovala i potrebno je pratiti nivoe glukoze u krvi.