I šta da radite ukoliko naiđete na jednog...
Reč "psihopata" uglavnom izaziva strah kod ljudi, što je pretežno rezultat predstavljanja fiktivnih likova pop kulture - setite se samo Hičkokovog filma "Psiho".
U članku za "The Independent", forenzičar i kriminolog Ksante Malet na osnovu sopstvenog iskustva, objašnjava kako možete prepoznati psihopatu i šta da radite ako ste vi jedan.
Statistike pokazuju da od jedan do četiri odsto populacije može da "potpadne" pod pojam psihopate.
Malet ističe da to nije nešto što bi trebalo da vas uplaši, jer kaže da se ljudi boje psihopata ponajviše zbog toga što to predstavlja nešto što ne razumemo.
"Ljudi koji pate od psiholoških poremećaja psihopatije, nisu generalno nasilni i definitivno nisu zli", objašnjava kriminolog.
Šta je to "istinski psihopata"?
Veoma mali broj ljudi predstavlja ekstremni oblik psihopatskog spektruma - ono što bi se nazvalo "istinski psihopata".
Oni ne poštuju nikakva pravila, impulsivni su, često vole da rade rizične stvari i pokazuju potpuno nepoštovanje i nebrigu za osećanja i potrebe drugih ljudi.
Naizgled, "istinske psihopate" mogu da budu i izuzetno šarmantni i vrlo su dobri u oponašanju emocija, tako da često uspevaju da vas zavaraju kako pokazuju sažaljenje, kajanje, krivicu ili empatiju, kada ustvari nisu sposobni da osete bilo koju od ovih emocija.
Ovo nije stvar izbora, naglašava Malet. Njihov mozak funkcioniše drugačije nego drugima, što znači da oni jednostavno nemaju kapacitet za emocije.
Malet je na osnovu intervjua koje je uradio sa psihopatama kao kriminolog, izdvojio pet znakova na osnovu kojih se mogu prepoznati:
1. Ne mogu da nauče da ispolje pravu empatiju, ali su dobri u "lažiranju" emocija
Ukoliko zagrebete malo više i postavite pitanje poput: "Kakav je bio osećaj kada si saznao da je ubijena?", istinski psihopata će se mučiti kako bi dao detaljan opis onoga kako u se osetili. Odgovoriće nešto poput "bilo je zaista uznemirujuće", ali neće opisati nikakvu fizičku reakciju poput "osećaj je bio kao da su mi iščupali srce", jer oni samo nikada nisu takav osećaj iskusili.
Ukoliko nastavite da ih "gurate", mogu se naljutiti iz straha da će biti otkriveni. Malet da je malo drastičnije primere, ali ovo se u svakodnevnom životu može odnositi i na "blaža" pitanja poput: "Da li ti je teško što ste raskinuli?".
2. Njihovi verbalni i fizički znaci se ne poklapaju
Mnogi koji boluju od psihopatije su vrlo vešti glumci, i pod normalnim okolnostima mogu dobro da kriju njihovu nemogućnost da imaju emocije. Međutim, za psihopatu je teško da bude ubedljiv sve vreme.
Oni znaju tačno koju emociju bi trebalo da vam kažu da osećaju, poput "bilo je zaista uzemirujuće", ali njihove oči će biti "hladne" i uputiće vam duži (ponekad i izazivajući) pogled, a njihov govor tela može biti peviše samouveren, previše proračunat.
3. Vole da vam se "unose" u lice
Iako je opšte poznata i kulturološki određena razdaljina na kojoj stojimo od nekog stranca, psihopate ne poštuju ove granice. Jedna studija iz 2014. godine pokazala je da individue se visokim nivoima bezosećajnosti preferiraju manje interpersonalne razdaljine.
Autori ovog istraživanja su zaključili da je ovo povezano sa moždanom strukturom psihopata, posebno sa disfunkcijom oblasti amigdala, koja ima ključnu ulogu u regulaciji emocija.
4. Odišu samopouzdanjem koje može biti intrigantno, čak i zabavno
Malet ističe da je jedna od važnih stvari koju je primetio prilikom intervjuisanja onih koji su bili svedoci nasilnih zločina, pokazivanje potpune ravnodušnosti za slučaj, pa kriminolog kaže da se nekada pitao da ne intervjuiše zapravo počinioca zločina.
"Imao sam osećaj kao da se igraju sa mnom. Sve je igra mačke i miša, u kojoj su sigurni da će pobediti u njihovim umovima, a svi drugi, uključujući mene i policiju, su ispod njih", priča Malet.
Ovakvo ponašanje je opisano kao ravnodušnost u kojoj se psihopata zabavlja, i kriminolog ističe da je to upravo osećaj koji imate kada razgovarate sa psihopatom.
5. Vole da aludiraju na svoju pravu prirodu
Malet je prepričao situaciju kada je razgovarao sa mladim muškarcem u vezi ubistva, koje se ticalo neke bande u Melburnu, Australija. Mladić je pokazao sve četiri prethodno navedene karakteristike psihopate, a kada kamera nije bila uključena, govorio bi stvari poput: "Da sam ga ja ubio, ja ne bih ostavio telo tamo" ili "Imaš sreće što ne razgovaraš sa nekim od mojih starih prijatelja, oni ne bi voleli da pričaju o ovome".
Kriminolog kaže da je imao osećaj kao da razgovara sa zmijom i hladnokrvnom osobom koja je pokušavala da pokaže da je moćnija od mene pomoću pretnji sakrivenih iza harizmatičnog osmeha.
Malet upozorava da, iako je intervjuisao veliki broj psihopata i može da prepozna znake istog, nije isključeno da on i dalje može da bude prevaren. Pravi psihopata može da bude veoma lukav i savršeno da imitira osećanja i emocije, koje mogu zavarati i najiskusnije forenzičke psihologe i istražitelje iz policije.
Međutim, to je moguće ukoliko je kontakt sa osobom kratak - čim više vremena krenete da provodite sa tim nekim, sve će biti više signala da nešto nije u redu.
Nakon što upoznate nekoga koje psihopata, možete dobiti blagi osećaj da nešto nije "kako treba", čak iako ne možete tačno da kažete šta. Malet savetuje da držite distancu od takvih ljudi, jer za osobe koje boluju od psihopatije ne postoji lek, mogu samo da pokušaju sa terapijskim lečenjem.
"Ukoliko pomislite da imate posla sa psihopatom, moj vam je savet da se sklonite od njih. Na kraju, ukoliko je potrebno da vi budete žrtvovani kako bi psihopata postigao svoj cilj - neće razmisliti dvaput šta mu je činiti", zaključio je Malet.
Pronađite MONDO na Facebooku, Twitteru ili Instagramu!