Ko ne sanja o tome da se spakuje i putuje svetom? Ovaj čovek je taj svoj san ostvario, na neobičan način - obišao je 64 zemlje PEŠICE!
Kanađanin Žan Belive je na svom 11 godina dugom putovanju prepešačio oko 75.500 kilometara i uništio 54 para obuće, a za to vreme doživeo je svašta: prenoćio je u zatvoru u Južnoj Africi, stekao prijatelje među gangsterima iz Gvatemale, bio strašno usamljen i gotovo se gušio od toplote u Australiji.
"Imao sam krizu srednjih godina, i jednostavno sam morao da uradim nešto drugačije," kaže Žan. "Pre bih dozvolio da me pojedu lavovi, nego da me pojede društvo."
Evo kako je sve počelo. Jednog dana vraćajući se sa posla, Žan, koji je tada imao 45 godina, razmišljao je o tome koliko bi mu trebalo vremena da pešice ode do Njujorka. Onda je razradio svoj plan, i odlučio da poseti šest različitih zemalja, putujući pešice.
Nakon devet meseci priprema za putovanje, u rancu je poneo samo osnovne stvari, 4.000 kanadskih dolara, i upustio se u avanturu.
Putovao je iz Montreala do Brazila, zatim Južena Aftike, Egipta, Maroka, po Evropi (Portugal, Španija, Francuska, Irska, Škotska, Engleska, Nemačka), Turskoj, Iranu, Indiji, Kini, Japanu, Tajvanu, Indoneziji, Australiji, a prepešačio je i šest pustinja.
Žan kaže da je, između ostalog, svojim pešačenjem želeo da "promoviše mir i podigne svest o nasilju na decom širom sveta," pa je pokrenuo i svoj sajt gde je pisao o problemima te vrste sa kojima se suočavao na svom putovanju.
"Severni deo Australije bio je pravi izazov, temperature su bile do 45 stepeni Celzijusovih u oktobru, novembru i decembru. Bilo je strašno toplo, ali to je bilo divno iskustvo," priča Žan.
Belive se oslanjao na dobrotu stranaca kako bi završio svoju avanturu. Morao je da se snalazi - ugostilo ga je 1.600 porodica, spavao je u crkvama, hramovima, školama, parkovima, šumi, a prenoćio je čak i u zatvoru, kao gost.
Ovaj Kanađanin kaže da je na putovanju dosta toga naučio, naročito što je svedočio siromaštvu u Indiji i Africi, gde ste srećni ako imate krov nad glavom. Dodaje i da je, na teži način, naučio da ne namiguje ljudima jer se u određenim kulturama to smatra pozivom na seks.
Iznenađujuće, Žan kaže da su ga gangsteri u Ekvadoru i Južnoj Africi štitili i podržali kada su čuli da svojim pešačenjem promoviše mir i skrene pažnju na nasilje nad decom.
Belive priznaje da je njegovo putovanje privilegija jer su ga kao ambasadora mira srdačno dočekivali gde god da je otišao.