Ako vlasti Nepala sprovedu ono što su naumile, od sledećeg proleća biće strože regulisano ko može da dobije dozvolu da se uspenje na najviši vrh sveta. Cilj je da se poveća bezbednost i sačuva slava Mont Everesta, piše "Gardijan".
Kripasur Šerpa, ministar turizma, nada se da će usvojiti propise do sledeće sezone koja počinje na proleće i kada na stotine entuzijasta pohrle ka 8.848 metara visokom vrhu.
Dozvolu će dobiti samo oni koji budu mogli da dokažu da su se peli na planine više od 6.500 metara. Biće zabranjen uspon osobama sa hendikepom, starim i veoma mladim ljudima.
"Ne možemo da dozvolimo da svako krene na Everest i rizikuje da izgubi život. Ako neko nije fizički i psihički sposoban, to bi bilo kao da mu dajemo dozvolu za samoubistvo. Osobe sa invaliditetom ili oslabljenim vidom neko drugi mora da vodi, što nije avantura. Dozvole će dobijati samo oni koji sami mogu da se uspenju", rekao je ministar.
Uspon na Everest, koji su prvi osvojili Edmund Hilari i Tenzing Norgej pre 62 godine, poslednjih decenija je problematičan. Svake godine vrh pohodi oko 600 alpinista, što je preraslo u industriju vrednu više miliona dolara, ali donelo i gužvu.
Prva žena koja je osvojila Everest 1975. Junko Tabei, prošle sedmice je izrazila zabrinutost zbog velikog broja planinara, jer smatra da to predstavlja veliki rizik za njih i ekološki problem za planinu.
Zabrana za mlađe od 18 i starije od 75, kao i za osobe sa hendikepom, ne bi ipak značajno smanjila broj, jer su takvi planinari inače retki. Na Everest se uspeo jedan trinaestogodišnjak i jedan osamdesetogodišnjak. Prvi slepi alpinista osvojio je vrh 2001, a 1998. prva osoba sa invaliditetom – američki planinar koji je u saobraćajnoj nesreći izgubio deo noge.
Veća je podrška da se uspon zabrani neiskusnima, jer poslednjih godina u Nepal odlaze i oni koji tek tada prvi put koriste alpinističku opremu. Iskusni alpinisti su više puta skretali pažnju da su takvi ljudi problem, jer u potpunosti zavise od plaćenih vodiča, a nisu u stanju ni da pomognu drugima u nevolji.
Predsednik Nepalskog planinarskog društva Ang Šering Šerpa kaže da se o ograničenjima i ranije raspravljalo ali da se od planova odustajalo zbog pritiska stranih ambasada i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Posle stravičnih zemljotresa u aprilu i maju (9.000 poginulih, 19 u baznom kampu na Everestu), prolećna sezona je zatvorena i to je bilo prvi put za četiri decenije da niko nije stigao do vrha.
Siromašna azijska zemlja je sada rada da uveri turiste da je planina bezbedna. Lokalni vodiči i šerpasi su nedeljama spremali rutu za samo jednog japanskog alpinistu, prvog koji je krenuo ka vrhu posle zemljotresa. Međutim, Nobukazu Kuriki (33) je u ponedeljak zbog lošeg vremena morao da prekine svoj peti pokušaj da osvoji Everest. Pre tri godine ovaj Japanac je izubio devet prstiju zbog promrzlina.