Rebeka Šarok (25) zbog retkog poremećaja pamti bukvalno svaki detalj svog života. Takođe, zna napamet sve knjige o Hariju Poteru, od reči do reči.
Ova devojka je jedna od samo 80 ljudi kojima je dijagnostifikovana hipertimezija. To znači da ona može da se seti baš svakog, čak i nebitnog detalja u svom životu.
Gospođica Šarok se seća svakog svog sna, svakog rođendana, a nekih događaja se seća i više nego što bi htela - na primer, oseća fizički bol sećajući se trenutka kada se povredila kao dete.
"Sećam se da me majka stavila na vozačko sedište u automobilu da me slika kada sam imala samo 12 dana. To je moja najranija uspomena," kaže Rebeka.
"Od tada se sećam svakog dana. Neke uspomene ne mogu da povežem sa tačnim datumom jer sam bila previše mala da bih razumela kalendar, ali znam šta sam radila svakog dana, kakvo je bilo vreme."
Njene uspomene su često "življe" nego što bi želela.
"Kada oživim neke uspomene, vraćaju mi se čak i emocije. Ako je reč o događaju iz detinjstva, osećaj je kao da sam odrasla, ali osećam emocije koje sam tada, u detinjstvu osećala."
"Takođe, osećam i bol. Sećam se kada sam sa tri godine pala u kući kod bake i deke i povredila koleno, Sada kada pričam o tome osećam bol u levom kolenu," kaže Rebeka.
Ona ponekad ne može da kontroliše uspomene, zbog čega je morala da nauči neke metode relaklacije, kako bi se sa tim nosila.
"Noću moram da spavam sa uključenim radiom i lampom. Ako je mračno i tiho, misli mi jednostavno odlutaju i ne mogu da kontrolišem uspomene, ne mogu da zaspim."
Takođe, Šarokova ne može da kontroliše da li će sećanja koja će "prizvati" biti pozitivna ili negativna - ponekad su iskustva kojih se seća toliko "živa" da postaje bolno, zbog čega joj je dijagnostifikovan posttraumatski stres.
Ipak, ovo njeno stanje ima i lepu stranu. "Rođendani i Božić su uvek uzbudljivi jer mogu da 'oživim' svaki od prethodnih godina. Mada, ponekad sve to bude previše uzbudljivo."
Kao klinka je svoje misli smirivala tako što je naglas pričala, iz glave, knjige o Hariju Poteru, a znala ih je sve - od reči do reči.
Rebeka Šarok sve do 2011. nije znala da ima hiperzimeziju, kada je njena majka na televiziji gledala hiperzimezičare kako se prisećaju najsitnijeg detalja svog života.
"Odmah sam znala da Rebeka ima hipertimeziju - ona se seća baš svega, a ponekad se dešava da mi odgovori na pitanja koja joj nisam ni postavila jer se seća konverzacije koju smo vodile pre nekoliko godina," priča Rebekina majka.
"Rebeka je mnogo bolje od kada smo saznali da je reč o hipertimeziji - pre toga je bila nesigurna u sebe jer je mislila da nije dovoljno dobra, ali sada znamo da je reč o sposobnosti sećanja koju nismo znali da ima."