Ljudska inteligencija zavisi manje od veličine mozga koliko od načina na koji je on strukturisan, zaključak je međunarodne naučne studije, predvođene istraživačima sa Bečkog univerziteta.
Naučnici su dosad preuveličavali vezu između veličine mozga i intelektualnih sposobnosti čoveka, objasnio je Jakob Pitšing, stručnjak za kognitivne nauke i jedan od autora studije.
Za ljudsku inteligenciju su daleko značajniji "raspored korteksa, srednjeg i malog mozga, kao i dobra veza između bele i sive materije", naveo je on i dodao da je sama veličina cerebralne mase manje važna.
Pitšing i njegov tim su analizirali 88 ranijih studija na tu temu, kojom je bilo obuhvaćeno 8.000 slučajeva, a svoje nalaze su objavili u stručnom časopisu Neuroscience & Biobehavioral Reviews.
Naučnici su, takođe, ustanovili da muškarci, koji generalno imaju veći mozak od žena, nisu ničim dokazali da imaju naprednije kognitivne sposobnosti od pripadnica nežnijeg pola.
Učesnici istraživanja čiji je mozak bio daleko veći od proseka pokazali su čak slabije rezultate na testovima inteligencije, napomenuo je bečki naučnik.
Kao dokaz da je struktura mozga najznačajnija, Pitšing je naveo primer kita koji, uprkos ogromnom mozgu, teškom devet kilograma, ne važi za preterano inteligentnu životinju.