Blogerka Liv Rejmond koja je godinama patila od depresija, napisala je pismo posvećeno svom mentalno stanju. Pročitajte, iskreno je i ohrabrujuće!
Draga depresijo,
moram da ti kažem da si bila veoma uporna. Ušunjala u moj život pre nekoliko godina, bez ikakve najave. Godinama sam krivila sebe za bes, očaj i prazninu koju sam osećala u sebi. Ali, to si bila ti sve vreme, kukavički si se krila u senci, i svakodnevno mi nanosila bol. Uzela si mi samopouzdanje, uništila sve veze sa ljudima koji su mi dragi i naterala me da prestanem da cenim život.
Bila je ovo duga bitka, i obe smo se hrabro borile. Ja sam se borila da budem bolje, dok si ti, iskreno govoreći, pokušavala da ubiješ moje misle, dušu i pozitivan duh. Ali, danas mogu da ti kažem, vrlo samouvereno, da si izgubila. Svakog dana te pobeđujem na različitim frontovima, ostavljajući te bez nade da me ikada više mučiš. Nekada si uništavala sve aspekte mog postojanja, ali svojom snagom, i uz pomoć nekoliko prijatelja, otkrila sam načine da te pobeđujem svakodnevno.
1. Godinama si mi nanosila fizički bol: konstantne glavogolje, bol u mišićima koji nisu mogli da se oporave, ali gotovo je. Sada se svakog dana budim da bih istraživala nove stvari. Praktikujem jogu, da bih se istegla i umanjila bol koji si ubrizgala u mene kao otrov. Svoje uši ispunjavam pozitivnim i ohrabrujućim melodijama dok plešem ulicama Menhetna. Ljudi me verovatno gledaju i misle da sam ekscentrična, ali me to ne brine jer je moje telo napokon slobodno.
2. Ukrala si mi samopouzdanje. Naterala si me da mrzim sebe. Krišom si stavila naočare na moje oči koje su poremetile način na koji sam videla sebe i način na koji sam videla svet. Sada svako jutro kada ustanem pogledam u ogledalo i vidim sebe kakva jesam. Kažem koliko volim sebe, koliko sam divna, jaka, čak i onim danima kada u to baš i ne verujem, zato što su moje pozitivne misli jače od tvoje mržnje.
3. Učinila si da se osećam praznom i usamljenom. Učinila si da se osećam kao da ne pripadam ovoj planeti: da mislim da bi mojim prijateljima, porodici i svetu bilo bolje bez mene. Naterala si me da preispitujem vrednost svog postojanja, ali sve tvoje loše misli kojima si pokušala da mi zatruješ um, pretočila sam u pisanje. Tim rečima sada želim da očajanje i izolaciju koju si mi dala, pretočim u nadu za milione ljudi koje mučiš svakodnevno.
4. Napokon, moja sramota. Sramota koju si ti uzrokovala. Predugo sam živela srameći se svog stanja, zabrinuta šta bi ljudi mislili kada bi znali, zabrinuta da će me osuđivati i iskoristiti moje mentalno stanje protiv mene. Lagala sam kada bih išla na terapije kod doktora, posramljena zbog 'etiketa' i stigmatizacije koju si ti kreirala, ali ne više. Sada mogu da ustanem i kažem svetu da me nije sram zbog onoga što si mi uradila. Više me nećeš ućutkati, napisala je blogerka Liv Rejmond za "Hafington post".
Uvek si bila deo mog života, to moram priznati. Ali, više nećeš odlučivati o tome ko sam. Imaću dobre i loše dane, i to je OK, zato što ću bez obzira na to svakog dana ustajati i ceniti lepotu života koju si skrivala od mog pogleda tako dugo. Zahvalna sam za sve što mi je život dao, dobro i loše, uključujući i tebe jer da me nisi toliko mučila, ne bih znala da cenim sve ono što mi je život pružio. Pokušala si da me slomiš, ali si me ojačala. Upustila si se u bitku sa pogrešnom ženom. Depresijo, izgubila si, i do poslednjeg dana na ovoj planeti nastaviću da te pobeđujem jednostavno živeći punim plućima, upijajući svaki trenutak sreće i radosti u životu.