Ona studira psihologiju, govori nekoliko stranih jezika, ali je niko ne shvata ozbiljno zato što izgleda poput Barbike.
Ešton Klark (22) trenutno je asistentkinja na jednom istraživanju u oblasti kliničke psihologije, studira na Univerzitetu u Tenesiju i želi da doktorira. Govori četiri strana jezika- norveški, persijski, španski i engleski, bavi se umetnošću i imala je nekoliko svojih izložbi.
Uprkos svom trudu i dostignućima, Ešton kaže da je ljudi često potcenjuju zato što izgleda poput plastične lutkice. Inače, kada je imala 16 godina počela je da se farba, šminka i sređuje tako da liči na Barbiku.
Ešton kosu farba u plavo, redovno ide u solarijum, stavila je filere u usne kako bi izgledale punije, redovno stavlja veštačke trepavice, ekstenzije za kosu, nosi sočiva u boji i troši oko 1.000 dolara na održavanje takvog izgleda.
Ova devojka kaže da je zbog "Barbi" izgleda srećnija, ima više samopouzdanja, ali su ljudi veoma brzi u tome da joj sude prema izgledu.
"Ljudi me osuđuju, ali ja se nekako više osećam svojom kada izgledam tako 'lažno'. Meni se ovakav izgled sviđa. To možda nije prirodno, ali to sam ja. Ipak, često budu iznenađeni kada me upoznaju jer se ne uklapam u stereotipe koji me prate zbog mog izveštačenog izgleda. Očekuju da sam plitkoumna".
Ešton na društvenim mrežama ima zavidan broj pratilaca, a devojke naročito vole njene savete za šminkanje, kao i fotografije "pre" i "posle."
"Postoji toliko osoba koje veruju da možete da budete akademski uspešni, dok ste istovremeno posvećeni i svom fizičkom izgledu. Ja želim da dokažem da je to moguće. Šminkanje je umetnost, a Barbi izgled je samo jedna sfera mog interesovanja."
Kao dete, Ešton je bila strašno stidljiva. "Tako je bilo sve do moje 14. godine, kada sam počela da čitam knjige o metodama i materjalima koji se mogu upotrebiti za transformisanje lica. Izgled Barbike sam uvek povezivala sa samopouzdanjem, a s obzirom na to da sam bila tako stidljiva, mogućnost da napokon osetim samouverenost mi je bila tako primamljiva".
Na početku su je, kaže, vršnjaci ismevali zbog toga, ali svake godine je bilo sve manje briga zbog toga šta drugi misle.
"Kada sam napunila 16 godina, ofarbala sam kosu u plavu, kupila ekstenzije, počela da mažem kreme za samopotamnjivanje, da se upadljivo šminkam. Tada sam se definitivno izdvajala od drugih."
Reakcija njene okoline je bila negativna, svi su joj govorili da je previše izveštačena. "Ipak, u sebi sam osećala da sam to prava ja. Uostalom, moj izgled nikako ne ugrožava druge, ljudi ne bi trebalo da me osuđuju zbog toga."
Ešton je odlučila da bude vredna studentkinja, izabrana je među samo nekoliko studenata da radi na kliničko-psihološkom istraživanju, kako bi dokazala ljudima da fizički izgled i pamet mogu da idu "ruku pod ruku".
"Moram da dokazujem profesorima da moj fizički izgled ne utiče na mogućnost da budem uspešna na fakultetu. Mislim da je tako tužno što imamo takvo mišljenje o ženama koje izgledaju možda previše ženstveno".
Šta vi mislite?