O, zašto je hrana u kome ima belog luka tako ukusna? I zašto smrduckamo nakon konzumacije istog? Otkrijte u tekstu, kao i to kako da ga se otarasite.
Svima nam se desilo. Sedimo u nekom super italijanskom restoranu sa dečkom na večeri. Malo se zanesemo i poručimo pola menija u kome ima svega i svačega, posebno belog luka.
I preukusno je, ali da li vredi toliko da posle svi beže od nas, jer smrduckamo na kilometar?
Neki će reći "da, naravno da vredi". Brusketi s belim lukom ne mogu da se iskuliraju.
Ali zašto posle tako lepog obroka moramo da se osećamo?
Nauka ima odgovor.
Kada jedete beli luk oslobađa se enzim koji se zove alil metil sulfid. Ovaj enzim je jakog mirisa zahvaljujući sumpornim jedinjenjima. Takođe se u organizmu može zadržati i do 24 sata.
Deo razloga zašto se alil metil sulfid toliko zadržava u organizmu je zbog načina na koji se apsorbuje u telo. Studije pokazuju da se gas koji ulazi u krv prebacuje u pluća, odakle ga izdišemo, pa zato žvake i vodice za ispiranje nekad ne deluju.
Naučinici savetuju da je najbolji "lek" za smrad od belog luka je sok od limuna. On neutrališe enzim i zaustavlja jak miris belog luka.
Zato se savetuje da kada već konzumirate beli luk, popijete vodu sa limunom ili nakon obroka uzmete žvaku koja ima ukus limuna ili desert na bazi ovog citrusnog voća.