Ne šaljite poruke. Budite tu.
Kad ste poslednji put svratili kod prijatelja ili nekog od članova porodice da podelite dobre vesti? I ovde mislimo na onu starinsku definiciju "svraćanja". Niste im poslali SMS. Niste objavili nešto na Fejsu. Niste poslali (glupavi) emotikon sa milion znakova uzvika iza. Ok, možda ste uradili i nešto od toga ili sve to, ali kad ste poslednji put OTIŠLI kod nekoga ko vam je drag da mu uživo ispričate nešto lepo što vam se desilo, da podelite nešto što vas je obradovalo?
Ima tome već neko vreme, zar ne? Jer, tako je lako proslediti lepe vesti i tople želje sa svim tim telefonima i društvenim mrežama koje su preuzele kontrolu... Ali, da li zaista verujete da se zajednički provedeno vreme u virtuelnom svetu računa kao ono u realnosti?
Nijedan cakani smajli nije slađi od vašeg osmeha, a to potvrđuje i nedavno sprovedena anketa tokom koje je ljudima bilo postavljeno najjednostavnije pitanje na svetu: šta znači kad je neko "tu za vas". A odgovori su kristalno jasni. Svi mi najviše cenimo kad se neko koga volimo ne smeši sa ekrana, nego licem u lice.
Dakle, oni koje volimo najviše nas usreće kad...
... ih viđamo "uživo" (55 odsto ispitanika)
... se pojave nenajvaljeni i iznenade nas (30 odsto)
... nam pošalju SMS sa izrazima ljubavi (12 odsto)
... nam napišu nešto "slatko" na društvenim mrežama (3 odsto)
Kad ovo sve saberete, većina ljudi ipak bira - živu reč. Zagrljaj. Poljubac.
To vreme koje provodimo jedni sa drugima ima očigledno najveći uticaj na to koliko ćemo se osećati voljenima. Što nas navodi da se zapitamo, ako je dovoljno da se negde pojavimo, pa da se osoba koja nam je draga oseća voljeno, koje su još dobrobiti toga? Može li se nekako empirijski utvrditi vredost toga što smo učinili da se druga osoba oseća voljeno? Izgleda da može. Našim zdravljem.
U poslednje vreme sve je više dokaza za tezu da ljubav ima glavnu ulogu u našem emocionalnom i fizičkom zdravlju.
U studiji "Biohemija ljubavi" objavljenoj 2013. tvrdi se da ljubav nije samo emocija, već kompleksan neurohemijski sistem. Ispostavilo se da se "ljudsko srce tokom prirodnog procesa obnavljanja i samoisceljivanja služi istim hemijskim jedinjenjima koja se luče kad smo zaljubljeni. Isti molekuli koji nam omogućavaju da volimo i da budemo voljeni onogućavaju našem srcu da nesmetano radi."
Ovo znači da ljubav, i doslovno, leči "slomljeno srce". I, takođe, da kad se uživo vidimo sa ljudima koje volimo, ne samo da ih činimo srećnim, već i zdravijim.
Ali, dobrobit po naše zdravlje ne završava se tu.
"Osobe koje imaju snažnu emocionalnu podršku bolje se nose sa stresom, jer pozitivno društveno okruženje ima zaštitnu ulogu. A ona se ogleda u istom koktelu hormona koji našim telom kolaju kad smo u vezi sa osobom koju volimo", navodi se u pomenutoj studiji.
Pa vi vidite šta ćete...