Uopšte nije teško, a zima bez sarme nije zima!
Glavice srednje veličine se očiste od spoljnih listova, malo se zareže koren, a potom se ređaju u dobro oprano bure koje na dnu ima slavinu za pretakanje rasola.
Kupus se postavlja tako da koren bude okrenut ka dnu bureta.
Prokuvajte i ohladite vodu u kojoj se potom rastvori so. Naliti bure da kupus ogrezne, a zatim poklopiti nekim teškim predmetom, kamenom najbolje, koji će držati glavice da ne plivaju po buretu.
Na 100 kg kupusa ide 3 kilograma soli.
Bure dobro zatvoriti i ostaviti u podrumu, špajizu ili nekom drugom prohladnom mestu gde će ostati tokom cele zime. Vodite računa da nije na suviše hladnom mestu gde voda i kupus mogu da se zalede.
Pogledajte foto galeriju:
Raso iz kupusa se mora redovno pretakati.
Tečnost koju ste ispustili sa dna vratite u bure, i tako dva puta nedeljno. Da li znate da je rasol, kao nusprodukt kiselog kupusa, čest sastojak dijeta za mršavljenje jer ubrzava varenje. Posebno je delotovran protiv mamurluka.
Ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, kupus u buretu može da stoji do maja. Zamsilite samo koliko divnih jela od kiselog kupusa možete za to vreme da napravite!
Inače, kupus vrenjem ili fermentacijom ne gubi svoje korisne sastojke. Naprotiv, neki sastojci koji su dobri za zdravlje razvijaju se tek procesom vrenja. Mlečna kiselina koja tada nastaje, jača imuni sistem, regulišu probavu, obnavljaju crevnu floru...
Kiseli kupus je odličan izvor vitamina K, C, B6, kao i folne kiseline.
Dakle, uživajte u kiselom kupusu bez griže savesti. Možete da ga isečete na krupnije kocke i pospete istucanom suvom paprikom, ljutom ili slatkom, ali i da napravite razna kuvana jela.
Domaćice u Srbiji najčešće od kiselog kupusa spremaju sarmu i podvarak. A šta je ukusnije? O tome se polemika vodi od davnina.
Šta vi više volite? Pišite nam u komentarima...