Heder Rid ima Klajn-Levinov sindrom, poznato kao sindrom "uspavane lepotice". Zbog ovog retkog zdravstvenog stanja, ona spava po 22 sata dnevno, ali se i dalje oseća umorno kada se probudi.
Godina ima 8.670 sati, a Heder od toga prespava oko 8.030 sati.
"To definitivno utiče na moj život", kaže Heder (37). "Osećam se kao duh u sopstvenom životu".
Ova žena iz Kanade se bori sa ovim zdravstvenim stanjem već više od sedam godina, a bolest se pojavila, kako kaže, preko noći.
"Pre nego što sam se razbolela, radila sam kao biolog. Imala sam svoju kuću, svoj automobil, živela sam aktivan život, mentalno i fizički sam učestvovala u životu", priča Heder.
Ona je najpre mislila da je reč o običnoj prehladi, ali kada je ta bolest držala vezanu za krevet više od tri meseca, shvatila je da je još uvek iscrpljena iako je ozdravila.
"Od zdrave osobe sam došla u stanje kada ne mogu da ustanem iz kreveta jer mi se vrti u glavi. Bila sam toliko umorna da sam počela da osećam fizičku bol", kaže ona.
Ona je naučila da živi sa tim, a nalazila je poslove na kojima nije radila puno radno vreme. Međutim, 2014. godine je operisala bubrege, a oporavak je znatno pogoršao njen osećaj umora.
"To je bio okidač. Osetila sam da je svaki simptom sada pogoršan. Spavala sam između 18 i 22 sata dnevno, i to je trajalo oko tri meseca. Na sve načine sam pokušavala da regulišem vreme spavanja, ali nisam uspevala da ostanem budna".
Zabrinuta zbog svog stanja, Heder je otišla kod lekara koji joj je objasnio njeno stanje. Odmah su je uputili kod neurologa koji je dijagnostikovao Klajn-Levinov sindrom, veoma retko zdravstveno stanje koje pogađa oko 1.000 ljudi u svetu.
Uobičajeno za ljude koji pate od ovog sindroma je da prolaze kroz "epizode" kada spavaju veći deo dana, a to može da potraje nekoliko dana ili nekoliko nedelja.
S obzirom na to da Heder pati i od sindroma hroničnog umora (medicinski naziv je mijalgijski encefalomijelitis), to znači da je njoj svakodnevno potrebno mnogo sna.
Kada joj je "dobar" dan, spava oko 12 sati tokom noći, a tokom dana spava dva do četiri puta dnevno. Nažalost, kako sama kaže, takvi dani su retki i uglavnom joj je potrebno više sna od toga.
"Provedem najviše osam sati dnevno budna i jednostavno nije moguće da za to vreme obavim sve što treba", kaže Heder.
Ona uglavnom izlazi iz kuće jednom nedeljno u nabavku, a na društvena okupljanja ide najviše jednom mesečno. Zbog svog stanja propustila je većinu porodičnih okupljanja, slavlja, pa čak i venčanja nekih prijatelja.
Kaže da su neki njeni prijatelji puni razumevanja i podrške, ali neki ne razumeju njeno stanje.
"Kada me pogledaju, izgledam zdravo i ponekad ljudi zbog toga ne shvataju moju bolest ozbiljno jer je ne razumeju i ne vide. Kažu mi: 'O, ti baš puno spavaš, mora da si odmorna'. Međutim, to nije kvalitetan san, pa se probudim osećajući se kao da sam spavala deset minuta".
Dobra vest je da se većina ljudi koja pati od sindroma "uspavane lepotice" od tog stanja oporavi nakon sedam godina, a Heder se nada da će jednog dana moći da kontroliše svoje stanje.