• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ovo (možda) niste znali o avionima

Autor mondo.rs

Koje je "najbezbednije" mesto u avionu, zašto u toaletu postoji pepeljara kad je pušenje ionako zabranjeno, zašto avioni ostavljaju tragove na nebu i još poneka zanimljivost o avionima koju možda niste znali.

Uz stalni napredak u avioindustriji i razvoj novih tehnologija, teško je pratiti sve te neverovatne nove mogućnosti. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti o avionima i aviosaobraćaju koje možda niste znali.

Avioni su napravljeni tako da mogu da izdrže udare groma

Avioni su konstruisani tako da im udari groma, do kojih redovno dolazi, uzgred budi rečeno, ne mogu ništa. Procenjuje se da svaki avion bar jednom godišnje udari grom, preciznije, jednom na svakih 1.000 sati leta. Ali, zbog napretka u novim tehnologijama, od 1963. to nije bio uzrok pada aviona, jer udar naelektrisanja prosto "uđe" i "izađe" ne izazivajući oštećenja, zahvaljujući konstrukciji koja podrazumeva formiranje Faradejevog kaveza.

(Ako ste zaboravili šta je Faradejev kavez, evo brzinskog podsetnika. U pitanju je zaštita od električnog polja, prostor ograničen nekim provodnikom, ili mrežom napravljenom od materijala koji je provodnik. Unutar Faradejevog kaveza nije moguć prijem radiotalasa (radio, GSM), štiti od udara munje, a na tom principu rade i gromobrani.)

Ne postoji mesto koje bi se moglo smatrati "najbezbednijim" u avionu

Iako studije ukazuju da statistički veće šanse da preživi ukoliko do nesreće dođe ima putik koji sedi na srednjim sedištima u zadnjem delu aviona, procenti kažu da nije prevelika razlika. Stopa smrtnosti prilikom avionskih nesreća je za putnike iz zadnje trećine aviona 32 odsto, u poređenju sa 39 odsto u sredini i 38 u prednjoj trećini. Ali, kad dođe do nesreće, toliko je promenljivih u igri da je nemoguće proceniti koje je sedište "najbezbednije". Na svu sreću, avionske nesreće ionako se relativno retko dešavaju.

Neki avioni imaju "tajne" prostorije za odmor posade

Na dugim letovima, može se desiti da posada radi i 16 sati bez odmora. Zbog toga u nekim avionima, kao što su recimo boinzi 777 i 787 drimlajneri postoje male spavaće sobe u kojima posada može na smenu da predahne. Do tih soba opremljnih krevetima i toaletom vode skrivena stepeništa.

Avionske gume dizajnirane su tako da ne mogu da puknu prilikom sletanja

Gume koje se nalaze na točkovima aviona dizajnirane su tako da mogu da izdrže neverovatno opterećenje (i do 38 tona), i to pri udaru o pistu brzinom od 170 kilometara na sat više od 500 puta pre nego što im bude potreban remont. Uz to, pritisak u njima je čak šest puta viši od onog u automobilskim gumama. A šta kad avionu zatrebaju nove gume? Pa, zemaljsko osoblje podigne avion otprilike onako kako vi podižete automobil kad mu menjate gume.

Zašto kabinsko osoblje prigušuje svetla pri sletanju aviona

Ako avion sleće noću, posada će ugasiti ili prigušiti unutrašnje osvetljenje. Zašto? Zato što će tako, u (malo verovatnom) slučaju da nešto krene naopako i putnici moraju brzo da se evakuišu njihove oči već biti prilagođene na tamu. Zamislite da ste u prostoriji ispunjenoj preprekama i da vam neko iznenada ugasi svetla i traži od vas da se evakuišete? Nezgodno? Pa, zbog toga se za svaki slučaj svetla gase pre sletanja.

Izvor: MONDO/Predrag Vujić

Avionu za let nisu neophodna oba motora

Pomisao na mogućnost da usred leta otkaže jedan motor je zastašujuća, ali svaki komercijalni putnički avion može bezbedno da leti i sa jednim motorom koji je u funkciji. Rad sa polovinom snage nije naročito efikasan sa stanovišta potrošnje goriva ili dometa aviona, ali svakako je dovoljno bezbedan da se stigne do aerodroma na kojem je moguće sletanje. Recimo, boing drimlajner ima sertifikat ETOPS-330, što znači da sa samo jednim motorom u funkciji može da leti 330 minuta (pet i po sati, dakle) potpuno bezbedno.

Interesantno je da većina aviona može da preleti iznenađujuće velike udaljenosti i bez ijednog funkcionalnog motora. Recimo, boing 747 može da "klizi" bez ijednog motora po 3,2 kilometra na svakih 1.000 metara visine, što je obično više nego dovoljno vremena da se avion bezbedno prizemlji.

Zašto u toaletima aviona postoje pepeljare

Ako znamo da će vam za pušenje u toaletu aviona skinuti kožu s leđa, zašto onda ipak postoje pepeljare? Pa, zato što su oni koji se bave dizajnom i poznavaoci ljudske prirode. Velika je verovatnoća da povremeno avionom putuje i neko koga baš briga za kazne i činjenicu da je pušenje u avionu zabranjeno. Takođe, velika je verovatnoća da će takav putnik cigaretu zapaliti upravo u toaletu aviona. Kad to sve uzmete u obzir, bolje je da ima gde da je bezbedno ugasi, nego da eventualno napravi požar, bacajući opušak u kantu za đubre, zar ne?

Čemu služe male rupice na prozorima aviona

Za regulisanje pritiska u kabini. Većina avionskih prozora sastoji se od tri akrilna panela. Spoljašnji služi da održava pritisak u kabini i, naravno, da niša ne ulazi unutra, jasno. U slučaju da se nešto desi spoljašnjem oknu, drugi panel bi zbog nagle promene pritiska mogao takođe da pukne, i zbog toga na unutrašnjem panelu postoji mala rupica koja služi da reguliše pritisak vazduha tako da u slučaju pucanja spoljašnjeg panela onaj srednji ostane netaknut.

Maske sa kiseonikom

Sigurnosna uputstva obuhvataju i ona o korišćenju maski za kiseonik koje se koriste kad dođe do naglog gubitka pritiska u kabini. One omogućavaju snabdevanje kiseonikom u trajanju od 15 minuta. To zvuči kao zastrašujuće malo vremena, ali realno to je više nego dovoljno. Maske sa kiseonikom oslobađaju se iz pregrada kad pada pritisak u kabini, što znači da avion gubi visinu.

Ako imate u vidu da na visini ispod 10.000 stopa putnici i posada mogu da dišu normalno, bez dodatnog kiseonika dakle, tih 15 minuta je sasvim dovoljno, pošto brzo spuštanje na visinu ispod 10.000 stopa traje mnogo kraće od toga.

Zašto avioni ostavljaju tragove na nebu

Bele linije koje ostaju iza aviona su tragovi kondenzacije. Motori aviona oslobađaju vodenu paru, kao deo procesa sagorevanja goriva. Kad se topla vodena para izbaci iz motora i sudari se sa hladnim vazduhom na toj visini, stvaraju se te bele "oblačaste" linije. Mehanizam je manje više isti kao onaj koji dovodi to toga da nam se "ledi" dah kad je napolju jako hladno.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop