Deca više zadovoljstva pronalaze u činjenici da imaju kućnog ljubimca, nego što ih raduje činjenica da imaju brata ili sestru.
Nema ništa slađe od maženja sa malim četvoronožnim prijateljima nakon teškog, stresnog dana... Kućni ljubimci poznaju nas ponekad i bolje nego ljudi oko nas, tu su za nas i kad se svi drugi izmaknu, i vole nas bezuslovno.
Kad to sve uzmete u obzir, nije ni čudo zašto ponekad više volimo vreme da provedemo sa kucom ili macom umesto sa drugim ljudima.
Ali, ono što jeste interesantno je da rezultati novih istraživanja pokazuju da se slično osećaju i deca. Ukratko, klinci se vrlo često bolje slažu sa kućnim ljubimcem nego sa braćom ili sestrama (možda i zato što vam ni kuca ni maca neće iz čiste pakosti sakriti omiljene patike ako uradite nešto što im nije po volji).
Naučnici sa Kembridža sproveli su istraživanje u kojem su učestvovali dvanaestogodišnjaci iz 77 porodica, kojima je bilo zajedničko to što su svi imali jednog ili više kućnih ljubimaca, i svi su imali (bar) brata ili sestru.
Psiholozi su analizirali njihove socijalne veštine i emotivno stanje, a ispostavilo se da mali ispitanici svo do jednog snažniju vezu i bliskiji odnos imaju sa kućnim ljubimcem nego sa braćom ili sestrama.
"Bez obzira na to što ljubimci ne mogu u potpunosti da razumeju ono što im govorimo, a ne mogu ni da nam 'odgovore', odnos sa kućnim ljubimcem koji deca grade ne zaostaje za onim koji imaju sa braćom ili sestrama", kaže psiholog Met Kasels, koji je učestvovao u studiji.
"Stvar je u tome da upravo zato što kućni ljubimci ne govore, deca osećaju da 'mogu sve da im kažu', jer oni i ne osuđuju njihove postupke."