Najnoviji izveštaj koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) ukazuje na porast broja stanovnika u Evropi i centralnoj Aziji koji imaju problem sa gojaznošću - i svim bolestima koje uz to idu.
Kako se navodi u saopštenju regionalne kancelarije za Evropu i centralnu Aziju, uz porast bogatstva zemalja, kod stanovništva dolazi do promene navika što dovodi do pojave novih zdravstvenih pretnji.
Ovo se naziva i "tranzicija u dostupnosti hrane".
U publikaciji "Regionalni izveštaj o dostupnosti hrane: Evropa i centralna Azija" ukazuje se na obrazac primetan u većini zemalja - stanovništvo ne pati više od neuhranjenosti i nedostataka mikroelemenata u ishrani, već se bori sa degenerativnim oboljenjima koja nastaju usled povećanog unosa masti, šećera, mesa i mlečnih proizvoda, kao i prerađene hrane.
"Ako pratimo način na koji se menja ishrana stanovnika usled povećanja njihovih prihoda, vidimo da broj unetih kalorija koje potiču od zaslađivača, biljnih ulja i namirnica životinjskog porekla raste, dok se smanjuje unos kalorija koje potiču od žitarica", kaže autor izveštaja Dejvid Sedik, ekonomista FAO.
Drugim rečima, podaci ukazuju na to da postoji prelaz ka ishrani koju karakteriše povećan unos zaslađivača, biljnih i životinjskih masnoća i smanjen unos žitarica.
Ipak, sve to ukazuje na značajan napredak u regionu, a to je prevazilaženje problema neuhranjenosti. Svega 7 odsto stanovništva Evrope i centralne Azije živi u zemljama gde su i dalje glavni problemi u ishrani neuhranjenost i nedostatak mikroelemenata.
Međutim, poremećaji u ishrani koji potiču od nedostataka mikroelemenata poput gvožđa, vitamina A i cinka, kao i problemi sa prekomernom težinom i gojaznošću su i dalje prisutni i rastu.
Danas 13 odsto stanovnika u regionu živi u zemljama koje su opterećene takozvanim "trostrukim teretom", odnosno u kojima se beleže sve tri vrste poremećaja u ishrani: neuhranjenost, nedostatak mikroelemenata u ishrani i prekomerna težina.
Još više zabrinjava podatak da 57 posto stanovnika regije žive u zemljama gde je kao glavni poremećaj u ishrani prekomerna težina. Izveštaj ukazuje na to da 70 posto stanovništva u regionu pati od poremećaja u ishrani koji obuhvataju pomenuti "trostuki teret" ili prekomernu težinu.
U drugom delu izveštaja, pomenuti su različiti uspešni pristupi rešavanju ovog problema i pitanja iskorenjivanja gladi, u skladu sa prihodima stanovnika jedne zemlje i njihovim navikama u ishrani. Ti pristupi su isprobani u praksi i pokazali su se kao uspešni.
Kao neka od rešenja navode se promena sastava gotove hrane kako bi se popravila nutritivna vrednost popularnih vrsta ove hrane, porezi ili subvencije na proizvodnju određenih vrsta hrane u zavisnosti od toga da li je zdrava ili ne, eduakcija stanovništva i drugi...